Boban Sekulić je obavljao poslove snimatelja najpre za dopisništvo Radio Televizije Beograd od 1991. godine, da bi od 1994.godine svoj rad nastavio u Radio Televiziji Priština, a poslednje dve decenije u RTV Gračanica, poslovnoj jedinici Mreže Most.
U toku svoje snimateljske karijere zabeležio je veliki broj priloga, reportaža i emisija, od kojih su neke bile i nagrađivane na festivalima. U toku poslednjih 25 godina brojne snimke napravio je u svim delovima Kosova, čak i u visokorizičnim situacijama. Brojni događaji sa kojima smo se suočavali nakon rata 1999.godine, ostaće zabeleženi i upamćeni upravo zahvaljujući njegovim snimcima.
Bio je uzoran i vredan radnik, a kolektiv RTV Gračanica i Tv Most pamtiće ga kao kolegu uvek spremnog za šalu, druženje ali i da pomogne.
Boban je bio oženjen, otac je dva sina. Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
UNS: Sekulić jedan od najvažnijih snimatelja
Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da je Boban Sekulić čitav svoj život proveo radeći profesionalno i odgovorno svoj posao.
U RTV Priština i JP Mreža Most snimio je neke od najvažnijih kadrova i zabeležio trenutke koji dramatično oslikavaju, nejčešće tragičnu, sudbinu ovog prostora.
U vrlo složenim političkim prilikama sa čestim incidentima na terenu Boban Sekulić je bio stalno prisutan. Njegova kamera i snimateljski instinkt zadužili su našu profesiju i proneli istinu o svemu što se događalo na Kosovu i Metohiji.
U vreme sukoba i NATO agresije 1999. godine Boban Sekulić je izvršio svaki novinarski zadatak od kojih je jedan od najtragičnijih bio napad na autobus na mostu u Lužanu kada je poginulo četrdeset šest ljudi. Iako je njega i kolegu Gorana Koprivicu na tom putu gađala NATO avijacija oni su preživeli, nastavili dalje i snimili potresne slike koje je svet video tog 1. maja 1999. godine.
O tim događajima i desetinama drugih teških situacija Sekulić je retko govorio, samo je jednom za „Politiku“ svedočio o tragediji u Lužanu kod Podujeva: „leži ugljenisano telo s podignutim rukama, prilaze da ga odnesu i kako ga dodirnu ono se raspadne. Ničeg nije bilo što nije sagorelo“.
Nakon okončanja sukoba i izgona iz redakcije u Prištini Sekulić se preselio u Gračanicu gde nastavlja da radi u nepromenjenim i teškim uslovima. Zajedno sa svojim kolegama, često bez ikakve pratnje i zaštite, obišao je celu teritoriju Kosova i Metohije, uključujući i sredine u kojima nije bilo Srba i gde se nije preporučivalo njihovo prisustvo. Jedan je od prvih snimatelja koji se osmelio da snima demonstracije Samoopredeljenja u centru Prištine, koje su se završavale nasilno i rušilački.
Boban Sekulić je bio aktivni član Udruženja novinara Srbije, omiljen i duhovit kolega koji je retko govorio o sebi.
Udruženje novinara Srbije upućuje izraze iskrenog saučešća porodici i kolegama zbog ovog iznenadnog i nenadoknadivog gubitka.
