Ta izdavačka kuća se zahvalila Simoviću za podršku i razumevanje, dobru volju i pažljivo čitanje njihovih knjiga, dodajući da je on godinama radio na knjizi pesama „Riba sa dva repa“.
„Iako je knjiga odavno bila završena, pesnik je želeo da nastavi da radi na njoj i posvećeno je radio praktično do samog kraja. O toj knjizi i o tome da će ona biti objavljena u izdanju ‘Arhipelaga’ Ljubomir Simović je govorio u više intervjua. Objavićemo u narednom periodu pesničku knjigu ‘Riba sa dva repa’ kao još jedan znak Simovićevog pesničkog trajanja i kao još jedan primer da ‘pesnici se rađaju, pesnici ne umiru'“, navodi se u saopštenju.
Rođen 2. decembra 1935. godine u Užicu, Ljubomir Simović je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik.
Za vreme studija radio je kao urednik i odgovorni urednik studentskog književnog časopisa Vidici. Radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda.
Objavio je pesničke knjige: Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998), Tačka (2004) i Planeta Dunav (2009).
Izbori iz Simovićevog pesništva objavljen su u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995), Sabrane pesme I-II (1999) i Pesme. Knjiga prva i Pesme. Knjiga druga (2005).
Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Simovićeve drame su izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu.
Pored poezije i drama, Simović je posvećeno pisao i eseje o srpskim pesnicima i dramskim piscima. Iz toga je nastala knjiga Duplo dno koja je doživela više izdanja.
Eseje o likovnim umetnicima Simović je objavio u knjizi Čitanje slikа (2023), a napisao je i dnevnik snova Snevnik (1998) i roman Užice sa vranama (1995).
Počev od knjige autopoetičkih i angažobvanih eseja Kovačnica na Čakovini (1990), Simović je napisao čitavu serija knjiga u kojima je raspravljao o aktuelnim književnim, kulturnim, društvenim i političkim pitanjima: Galop na puževima (1994), Novi galop na puževima (1999), Guske u magli (2005), Obećana zemlja (2007), „Titanik“ u akvarijumu (2013), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016), Odbrana Beograda (2020) i Neslana so (2023).
Odabrana dela Ljubomira Simovića u 12 knjiga objavljena su 2008. godine.
Simović je dobitnik najvažnijih književnih nagrada za poeziju, dramu i esejistiku.
Simović je 27. oktobra 1994. godine izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
