U prisustvu nekoliko prijatelja i člana porodice Simić, na mestu gde su pronađena njihova tela, održan je parastos koji je služio svešetnik Darko Marinković.
„Ne dozvoljavamo zaboravu da ih odnese,tamo gde nema ni raja, sladosti ni večnoga pokoja. S tom nadom smo danas došli da održimo molitvu i spomenemo njihova imena. Ne zaboravimo sveto lazarevsko opredeljene, jer je to opredeljenje Carstvu nebeskom, a Carstvo nebesko je jedino bitno mesto za svakoga od nas, jedino bitno mesto koje treba zaslužiti, da li krvlju, kao što su to njih četvorica stradanjem, ili dobrim delima“, kazao je sveštenik Marinković.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije, Marko Marković, podsetio je da ni četvrt veka od ovog stravičnog događaja niko nije odgovarao.
„Oni su najpre verovali britanskim vojnicima koji su im garantovali bezbednost, oni su kao i svi drugi hrišćani bili uverenja da s obzirom da nikome ništa nažao nisu uradili u životu, da s potpunim pravom mogu pogledati svakoga u oči jer se nemaju čega postideti. Međutim, na današnji dan njihova tela su pronađena izmasakrirana. Ono što je najtužnije od svega je da mi i danas, četvrt veka nakon toga, č̣ekamo pravdu, da niko nije odgovarao za to što se zbilo. Mučenici, braća Simić svrstavaju se u red i drugih kosovskih stradalnika“, istakao je Marković.
Sin pokojnog Trajana, Živorad Simić, istakao je da pred kosovskim organima nikada nije pokrenut postupak za ovaj zločin.
„Oni ovde nisu ubijeni, oni su ovde samo doneti. Pored kuće su ubijeni, zato što britanski Kfor nije pucao. Oni su odrani, vađeni su im bubrezi, moj otac je rasečen. Albanac mi izjavljuje posle toga da su hteli da ga muče. Živojin je bio najmlađi, on je pružao otpor, koliko je uboda imao – toliko cigareta je ugašeno na njegovom telu. Oni ovde nisu ubijeni, oni su ovde samo doneti. Pored kuće su ubijeni, zato što britanski Kfor nije pucao. Oni su odrani, vađeni su im bubrezi, moj otac je rasečen. Albanac mi izjavljuje posle toga da su hteli ga muče. Što se tiče Kosovske policije, ja sam dobio informaciju da, pošto nema zahteva, da ne mogu da pokreću postupak jer nemaju dokaza. Ja sam im pokazao fotografije koje imam i na flešu. Zar nije ovo dokaz? Jel mogu ja da odem u albansku kuću ili selo da pitam ko mi je ubio oca ili strica? Ne mogu“, dodao je Simić.
Pesnik i književnik Ratko Popović naglasio je da se danas svedoči o teškom zločinu.
„Svedočimo o teškom zločinu na srpskoj zemlji, nad časnom i domaćinskom porodicom Simić, koji su ovde vekovali, koji su u Novom Brdu sticali kakvo takvo imanje, da mogu ovde da opstaju, da žive i da slave srpski rod i srpsku zemlju. Ovde su ostali i zanavek, iako mi iz Gračanice svedočimo da su četiri brata koju su ovde mučki ubijena, a u Gračanici sahranjena“, kazao je Popović.
Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović istakao je da zločin nad braćom Simić nije samo tragedija jedne porodice, već i opomena za sve institucije, naročito međunarodne misije koje su bile prisutne na Kosovu.
„Naša braća postradala su samo zato što nisu htela da napuste svoju dedovinu na kojoj su njihove porodice vekovima živele. I što su kao dobri domaćini i hrišćani ostali da brinu u stoci, jer nisu hteli da dozvole da se stoka pati bez vode i hrane. Ostali su i zato što su imali garancije britanskog KFOR-a da im se ništa neće desiti, kao i garancije albanskih komšija“, rekao je Popović.
Dodao je i da se Kancelarija za KiM kao institucija ogrešila o porodicu Simić jer se prethodnih godina njihovo stradanje “nije dovoljno dostojanstveno obeležavalo”.
„Njihova žrtva nije manja od žrtve stradalnika iz Starog Gracka, autobusa Niš-ekspresa u Livadicama kod Podujeva i ubistva dece u Goraždevcu 2003. godine“, zaključio je Popović.
U selu Slivovo u opštini Novo Brdo je nekada živelo više od 100 srpskih porodica, danas je ovde ostalo svega 18 stanovnika srpske nacionalnosti.
