Pravo na pravdu i pravo na mir u duši još nisu dobili, kaže ogorčeno Đulja Haziri, jedna od žena koja i dalje traga za nestalim članom porodice.
„Već dve decenije čekamo. Svaka porodica koja ima nestalog svakoga dana počinje dan i završava ga sa istim pitanjem – „gde je moj najvoljeniji“? Zašto su naša prava na istinu bez odgovora? Njihova potraga nije zahtev već je obaveza za naše institucije, međunarodne institucije a iznad svega za one koji imaju informacije i tajne grobove“, kaže predstavnica Udruženja „Glas roditelja“, zahtevajući ozbiljniji pristup svih institucija.
„Ne tražimo krompire, nego ljude“
Porodice kidnapovanih i nestalih lica tokom rata godinama opominju da ovo nije političko, već humano pitanje, da se „ne traže krompiri“, kako reče Negovan Mavrić, „već ljudi“. Međutim, pitanje jeste političko jer tako hoće političari, odnosno njihove vlade, napominju. Upravo zbog toga vladine Komisije za nestala lica iz Prištine i Beograda i njihove radne grupe, već pet godina ne sedaju zajedno za sto da pokušaju da reše ovo najbolnije pitanje – nestanak ljudi.
„Uprkos žrtvi porodica, institucije još uvek zapostavljaju njihove zahteve, dok pitanje nestalih i dalje ostaje veoma politizovano. Nema zajedničkog jezika između institucija na Kosovu i u Srbiji, otežavajući i onemogućavajući pravdu. Ono što čini situaciju još težom, mnogi članovi porodice koji gubi svoje živote, ostaju otvorenih očiju jer ne znajući gde je lokacija njihovih“, kaže Mergim Memović iz Resursnog centra za nestala lica.
Šef Komisije za nestala lica Adnan Hoti nije bio na ovom skupu, dok pojedini članovi Resursnog centra tvrde da ga nisu videli godinu dana. Za razliku od predstavnika institucija Beograda i Prištine, porodice nestalih Albanaca i Srba, predstavnici udruženja i ovog centra seli su ponovo za sto da na kraju godine, a uoči Međunarodnih dana ljudskih prava, sumiraju rezultate.
Nepoznata sudbina još 1580 ljudi
„Nažalost nama porodicama koje tragamo za svojim najmilijima prvo što je ugašeno ljudsko pravo je tada kada su naši najmiliji nestali, a mogu i slobodno da kažem i dan danas, jer tragamo za 1580 ljudi. To nije malo u ovakvom ambijentu sveta kada postoje raznorazne sprave za traganje a mi u jednom malom krugu tragamo za 1580 ljudi“, kaže Negovan Mavrić iz Resursnog centra, naglašavajući da je tokom ove godine bilo malo identifikacija posmrtnih ostataka.
On napominje da porodice tragaju za svim licima koja su nestala tokom ratnih zbivanja na Kosovu, bez obzira na naciju, veru, boju kože. „Ne tragamo samo za Srbe, samo za Albance, nego tragamo za svima ostalima koji se vode kao nestali“, kaže Mavrić.
Otkrivanje novih lokacija
Urpkos protoku vremena, bol koje porodice nestalih osećaju se ne smanjuje kao ni razočarenje postignutim rezultatima. Ono što ohrabruje jeste podatak koje poseduju predstavnici udruženja, a to je da je Međunarodni crveni krst došao do novih saznanja i lokacija na kojima bi mogla da se vrši pretraga.
„Ono što moram da kažem je da sam nedavno prisustvovao sastanku koji je Međunarodni crveni krst imao, a pošto se njegov mandat završava na ovim prostorima, da su izneli neke ohrabrujuće podatke o novim lokacijama koje su potkrepili sa odgovarajućim satelitskim snimcima. Ono što je važno za porodice je da u Srbiji su locirali nekih devet lokacija sa otprilike 90 snimaka i na Kosovu je takođe locirano negde oko 9 ili 10 lokacija sa kojih se očekuju rezultati“, kazao je Marinko Đurić iz Udruženja „Kosovski stradalnici“ iz Beograda.
Na pitanje postavljeno Valjonu Hiseniju iz Instituta za sudsku medicinu da li su upoznati sa lokacijama na Kosovu, Đurić nije dobio odgovor „zbog istrage koja je u toku“, ali je doktor Hiseni izneo druge podatke o rezultatima rada tokom ove godine. On je kazao da je tokom godine bilo iskopavanja i da su ostale provere na još dve lokacije koje nisu izvršene, te da je pretraga terena u mestu Kožlje u Srbiji zaustavljena zbog lošeg terena, odnosno deponije koja otežava pretragu. Hiseni je kazao da ima više lokacija u Srbiji koje treba pretražiti, među kojima su područja oko Novog Pazara, Sjenice, te da je kosovska strana tražila da se izvrši nova pretraga u Petrovom Selu i Batajnici.
