U gradskim sredinama južno od Ibra, na grobljima danas simboličan broj Srba, a u pojedinim mestima, kao u Đakovici, gotovo da ih nema.
Malobrojni Srba koji su ostali da žive u Prištini, vernici iz okolnih sela i raseljeništva izašli su na grobove svojih pokojnika na najvećem pravoslavnom groblju na KiM – Prištini.
„Zbog sveukupne situacije prinuđeni smo da u sve manjem broju dolazimo na KiM i posetimo grobove pokojnika“, navodi Đurđa Drmončić.
Nebriga prema grobovima onih koji su živeli u Prištini vidljiva je na svakom mestu.
„Ogorčeni smo i pitamo se – koga su mrtvi uznemiravali? Kome su mrtvi protivurečili? Kome su mrtvi smetali? Ovako nešto nigde u svetu ne postoji osim ovde na prostoru KiM“, ističe Drmončićeva.
Porodica Todorović iz Prištine koja je raseljena u selo Dobrotin došla je na grob sina.
„Nema natpisa na spomeniku i mi koji znamo gde nam je sahranjen sin nađemo grobno mesto ali oni koji hoće da ga posete ne mogu da ga nađu, sve je zaraslo u korov“, objašnjava Todorovićeva.
Decenijama ista slika na srpskom pravoslavnom groblju u Prištini.
Porušeni spomenici, groblje zaraslo u korov.
Otuda i poruka pravoslavnog sveštenika pošto lokalna samouprava očito odbija da očisti groblje.
„Apelujem na ljude čiji su preci ovde sahranjeni da dolaze i obalize njihova grobna mesta, očiste ih, kako bi to njihovo obeležje ostalo u Prištini i zapisano i vidljivo i u današnjem vremenu“, poziva Saša Mitrović, prištinski pravoslavni paroh.
Da groblje može da bude uređeno, primer sa samog pravoslavnog groblja u Prištini.
Na njemu je više obeležja o počivanju ostataka palih francuskih vojnika tokom prvog svetskog rata.
Poslednjih meseci, taj deo groblja je uređen i ograđen.
