„Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal“, naveo je u svojoj biografiji.
Živeo je i voleo Lisabon, pa je dobio i njihovo državljanstvo. Kako je pisao „gledali su ga kao svog”.
Prema vlastitim rečima spisateljski zanat je naučio od najboljih, prevodeći književna dela.
– Tokom godina objavio sam nevelik broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Eštoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru – naveo je Tiago između ostalog u svojoj biografiji.
„Zamalek“, njegov drugi roman, plod je njegovih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što je tamo doživeo i priča koje je tamo čuo.
Datum i mesto sahrane Dejana Tiaga Stankovića biće naknadno saopšteni.
