Na slobodu je pušten nakon što je izdržao više od dve trećine kazne. Udovoljavanjem Cvjetanovom zahtevu za uslovni otpust, patnje žrtava se nipodaštavaju, saopšteno je iz Fonda za humanitarno pravo.
Sud je ovo rešenje doneo 8. marta, a Cvjetan je na slobodu pušten 22. istog meseca, dodaju iz FHP, navodeći detalje iz slučaja.
Cvjetan je u kazneno-popravnim zavodima u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu proveo ukupno 16 godina i četiri meseca, a na slobodu je pušten tri i po godine pre isteka kazne.
Analizirajući obrazloženje suda da prihvati Cvjetanov zahtev za uslovni otpust, FHP ističe da, “iako su ispunjeni zakonski uslovi za puštanje na uslovni otpust, sud o tome ne bi smeo da odlučuje po automatizmu”.
“U slučaju osude za teška dela, kao što je ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zakon predviđa da sud može, ali ne mora odlučiti da osuđenog pusti na uslovni otpust. Baš iz razloga što teška krivična dela dovode do velikih patnji žrtava i do drugih teških posledica, pored ispunjenosti zakonskih uslova, prema mišljenju FHP-a, sud treba da uzme u obzir i druge okolnosti koje bi potvrdile opravdanost puštanja na uslovni otpust“ – ocenjuje FHP.
U saopštenju se dodaje da “neke od okolnosti koje je sud trebalo da uzme u obzir su – izražavanje iskrenog kajanja za izvršeno delo, saosećanje prema žrtvama i njihovim patnjama, kao i priznanje dela“.
O ovim okolnostima u rešenju suda nije bilo pomena, dodaju, te podsećaju da „Cvjetan tokom trajanja suđenja nikada nije izrazio kajanje, već je negirao krivicu, tvrdeći da postupak ima političku pozadinu i da on lično nikada nije pucao u civile i decu“.
Sud, kako se naglašava u saopštenju, nije trebalo da prihvati Cvjetanov zahtev i pusti ga na uslovni otpust, kako zbog težine počinjenog dela, tako i zbog posledica koje je ono proizvelo, i zbog čega je i osuđen na maksimalnu kaznu zatvora:
„Puštanjem na uslovni otpust, kao i dodeljivanjem privilegija osuđenicima za ratne zločine tokom boravka u zatvoru, institucije obesmišljavaju suđenja za ratne zločine i umanjuju težinu izrečenih kazni.“
Za streljanje albanskih civila – sedmoro dece od dve do 15 godina i sedam žena 28. marta 1999., pored Cvejatana koji je osuđen 2005. godine, pet godina kasnije osuđeni su i Dragan Borojević, Miodrag Šolaja i Dragan Medić. Nakon ponavljanja postupka, 2011. – osuđen je i Željko Đukić.
Pripadnici jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije „Škorpioniˮ, među kojima i Cvjetan, 28. marta 1999. godine streljali su u dvorištu porodice Gaši u Podujevu 14 albanskih civila. Reč je o sedmoro dece od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, sa teškim povredama, preživelo petoro dece – podsećaju iz FHP-a.
