Nedavni slučaj pokušaja ubistva u Gornjoj Gušterici uznemirio je stanovnike centralnog Kosova.
M.T je u četvrtak napao i teško povredio svoju suprugu Katarinu, a lakše povrede je naneo i njihovom jedanaestomesečnom sinu. O ovom događaju za RTV Kim govorio je otac žrtve Živorad Mitić.
„Pokušao je njega da ubije pa ćerku. Nije uspeo. Ćerka je zaklonila dete, stavila ga je ispod sebe i pravila se da je mrtva i tako je spasila svoj život. On je izleteo iz kuće i pobegao“, priča Živorad koji je novinarima RTV Kim otvorio vrata kuće u kojoj se odigrao ovaj nesrećni događaj.
Napadač je nakon bekstva uhapšen i njemu je odrđen jednomesečni pritvor.
„Vrši se dalja istraga na slučaju i očekuje se da se žrtva u ovom slučaju vrati na teritoriju Kosova, pošto se trenutno nalazi u bolnici u Srbiji, i nakon uzimanja izjave od nje i nakon prikupljanja novih dokaza onda ćemo iste prezentirati sudiji koji vodi postupak pa će se na osnovu dokaza voditi slučaj“, kaže za RTV Kim šef Istražne jedinice policijske stanice u Gračanici, Boban Simonović.
Nakon ukazane prve pomoći u Prištini, Katarina je poslata na lečenje u Kragujevački kliničko bolnički centar. Njeno stanje je stabilno, ali je očekuju još dve ozbiljne operacije.
„Najveći ubod je dobila u pluća, u levoj ruci ima devetnaest uboda, to je sada sanirano i sašiveno sve. Ukupno je 32 uboda, to stoji u zapisniku u Kragujevcu u bolnici“, kaže otac.
Prema rečima Živorada Mitića, Katarina je nasilje ranije prijavljivala Policijskoj stanici u Nišu, ali su, kako kaže oni ostali nemi. Porodica je, sa druge strane, očekivala da će situacija vremenom promeniti i da njihova ćerka više neće imati sličnih problema.
„To nije od sada. To su četiri godine pokrivali. Zatvarana je u Nišu, nije smela da izađe napolje, sve je to on kontrolisao, nigde bez njega nije smela, ni u Guštericu. Za četiri godine je bila samo dva puta kući, nije puštao ćerku nigde. Svi smo očekivali, smiriće se, smiriće se“, kaže Živorad.
Porodica osumnjičenog M.T. nije želela da se oglašava povodom ovog slučaja.
Nasilje u našoj okolini nije retkost. Svetlana Danić iz Gračanice je godinama trpela nasilje od strane oca, a kasnije i od supruga. Uspela je da se odvoji od njih, ali je ostala nezaštićena od strane sistema, a od ostatka porodice odbačena. Sada živi u kontejnerskom naselju.
„Sad kako sam propala i nemam ništa, niko me ne gleda. Svi okreću glavu i svi se prave ludi. I prijatelje i rodbinu sve izgubiš kad nemaš, onda si ništa. Kad sam otišla u Opštinu i Socijalno da tražim, oni kažu: „Bože, bože, jel ova žena luda ili je skrenula s uma, ona traži pomoć“, priča Svetlana koja je nekada imala i kafanu i butik.
Prema podacima iz Policije, godišnje se na teritoriji opštine Gračanica prijavi 18 do 20 slučajeva porodičnog nasilja u kojem su žrtve uglavnom žene.
„To su prijavljeni slučajevi i procesuirani u daljem postupku u Tužilaštvu a kasnije u sudu. Međutim, imamo verovatno još toliki broj slučajeva na kojima mi radimo i koji nisu ozbiljnije prirode. To su slučajevi gde uključujemo Centar za socijalni rad ili druge institucije zato što se ne radi o delima teže krivične prirode“, kaže Boban Simonović iz Policije.
Problem porodičnog nasilja se u našem društvu posmatra različito, od onih koji se nasilja groze, do onih koji su ili ravnodušni ili imaju razumevanja za nasilnike.
„Kod nas vlada to patrijarhalno vaspitanje. Ali u mojoj sredini ja ne vidim da je to toliko izraženo“, kaže Pavka Kostić iz Suvog Dola. Ipak, dodaje da bi lično prijavila nasilnika.
„Ima nasilja ali je najteže što ni žene ni muškarci ne prijavljuju organima gde treba“, kaže Ragip Sinani.
„Dosta je prisutno nasilje i dešava se svašta“, kaže Marija iz Gračanice.
Boban Simonović iz Policijske stanice u Gračanici kaže da nasilje može da prijavi ne samo žrtva, već i neko iz njenog blizeg okruženja.
„Nasilje može da prijavi bilo ko. Ne mora žrtva da bude ta čiju informaciju mi prihvatamo. Mi prihvatamo informaciju od bilo kog građanina, organizacije ili pojedinca“, kaže Simonović.
Iskustva pokazuju da žrtve porodičnog nasilja uglavnom ostaju sa nasilnikom, kako zbog dece, tako i zbog ekonomskih razloga. Žene koje odluče da odu od nasilnika neretko ostaju nezaštićene.
Sigurne kuće za žrtve iz srpskih sredina nema, pa pomoć uglavnom traže u skloništima centralne Srbije.
