Iako je prošlo četrnaest godina od ubistva sedamnaestogodišnjeg Dimitrija Popovića, tuga kod njegovih roditelja još ne prolazi. Zid dnevne sobe u porodičnom domu prepun je njegovih fotografija, čuvaju se i druge stvari, klompe i mantil iz Medicinske škole, izviđačka košulja, pismeni radovi, dnevnik…
Majka Jorgovanka ne skida crninu. Kaže da sa tugom i leže i ustaje.
„Posle četrnaest godina sve je gore i teže. Ne samo ovih dana pred godišnjicu. To traje 24 sata, to je 14 godina tuge, bola, nespavanja, razmišljanja o svemu. Kako je moglo da se ubije jedno dete od 17 godina? Bio je primeran đak, primereno dete iz porodice. Samo zato što je Srbin. Dođu u sred Gračanice iz Prištine i pucaju, Aljben Krasnići i Ljabinot Gaši. Pitala sam i Kfor koji je bio tu, kako je moglo to da se desi? Oni su došli sa ciljem da pucaju, to uopšte nije bilo slučajno“, kaže majka.
Dimitrije Popović je ubijen u kasnim večernjim satima u kiosku brze hrane dok je čekao da plati za hamburger. Sa njim su tada bili i njegovi drugari. „Oni su ostali nepovređeni, ali sa traumama“, kaže Jorgovanka za RTV Kim.
Nakon ubistva Dimitrija Popovića uhapšena su dva albanska mladića. Samo je jedan osuđen. Uprkos izrečenoj kazni od 6,5 godina i produženja na još tri porodica nije zadovoljna. Majka Jorgovanka kaže da nijedna kazna ne može da izbriše bol za ubijenim detetom.
„I da je doživotno osuđen ja od toga nemam ništa. Ništa to nije. Izgubiti dete… a oni i dalje žive. Za mene nema suđenja, bolje da ih nisu ni osudili. Nisam zadovoljna i nikada neću biti zadovoljna“, kaže Jorgovanka.
Bez obzira na „blagu kaznu“, advokat porodice Živojin Jokanović kaže da je ovo jedan od retkih zločina nad Srbima koji je rešen.
„Moram da konstatujem da je ipak jedno od ubistava koje je rasvetljeno, a da su mnoga ubistva na Kosovu ostala i sada u statusu nepoznatih izvršilaca. Karakteristično je da je ubistvo pokojnog Dimitrija Popovića rasvetljeno zahvaljujući činjenici da je u stanici policije Gračanica bilo i pripadnika srpske nacionalnosti koji su zajedno sa Albancima efikasno intervenisali“, kazao je Jokanović za RTV Kim.
Dimitrije je bio učenik četvrte godine Medicinske škole. Ovaj period kada svršeni srednjoškolci slave maturu najteži je za njegovu prodicu.
„Nije dočekao maturu. Verujte 5. juna, svaka matura koja dođe ja izađem i gledam onu decu. Radujem se, stala bih sa njima u krug da ih podržim i kažem im bravo. Dimitrije je stalno pričao o toj maturi. Kazao mi je da neće slaviti 17 rođendan već punoletstvo, a ni to nije dočekao“.
U znak sećanja na ubijenog Dimitrija svake godine se u Gračanici održava Memorijalni turnir u fudbalu. Od ove godine za njega igraju i košarkaši.
„Mi iz godine u godinu pokušavamo da sačuvamo uspomenu na Dimitrija. Njegovi drugari, prijatelji i rođaci i organizatori turnira. Ovaj turnir ima puno posetilaca. On je rekreativno igrao fudbal. Bio je veseo i prijatan dečko, sa puno prijatelja. Bio je maturant. Imam jedno lepo sećanje na njega“, kaže jedan od organizatora turnira Stefan Popović.
Sećanje na Dimitrija Popovića čuvaju i njegova porodica, prijatelji i meštani. Svake godine 5. juna na dan ubistva okupljaju se na gračaničkom groblju gde se služi parastos a potom ispred Spomen kapelice se održava poetski čas.
