Deca i mladi su se u trenutku napada kupala na Bistrici. Tada su ubijeni Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12), a teško su ranjeni i Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Za taj zločin još niko nije odgovarao, a Euleks je usled nedostatka dokaza zatvorio istragu koju je po dolasku na Kosovo preuzeo od UNMIK.
Roditelji ubijene dece razočarani su što počinioci tog zločina još nisu izvedeni pred lice pravde, iako su, kako tvrde, poznati.
Predsednik Kosova Hašim Tači položio je 2016. godine, prvi put, cveće na spomenik ubijenim dečacima, i tada je rekao da se zaklinje da se nikada više neće ponoviti takvi zločini.
Tači je takođe obećao da će raditi na tome da se svaki zločin rasvetli i kazni, ali i da se utvrdi sudbina nestalih.
Napadači na srpsku decu koja su se kupala na reci 500 metara od centra sela nikada nisu otkriveni uprkos obećanju tadašnjeg šefa UNMIK policije da će „prevrnuti svaki komad zemlje kako bi našao ubice“, a nije pomogla ni nagrada od milion evra koju je ponudio UNMIK.
UNMIK je posle napada u Goraždevcu saopštio da je „nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz ’kalašnjikova’ na grupu od oko 50 dece i mladih, većinom Srba iz goraždevačke enklave“.
Kosovska policija saslušala je 75 svedoka, među kojima su bila i ranjena deca. Pretresla je 100 kuća. Očevi ubijenih dečaka tvrde da se zna ko je pucao na Ivana i Panteliju i iz godine u godinu ponavljaju da su to rekli i Kforu.
„Nije ovo običan zločin, ja razumem da može neko nekog da ubije, da kidnapuje, ali da pucaš u 100 gole dece, sa 78 metaka u dva rafala i jednom pojedinačno, to je zločin nad zločinima“, kaže otac ubijenog Pantelije Dakića.
Zločin su osudili domaći i strani zvaničnici, a tim povodom održana je i hitna sednica Saveta bezbednosti UN. To ubistvo spada u jedan od četiri najveća zločina nad Srbima od dolaska međunarodne misije na Kosovo. Ubice su ostale nekažnjene i u slučaju ubistva u Starom Grackom, Obiliću i kod Podujeva.
U Starom Grackom ubijeno je 14 žetelaca, u Obiliću porodica Stolić, a kod Podujeva 12 putnika kada je dignut u vazduh autobus „Niš ekspresa“ sa putnicima koji su išli na zadušnice.
Poslednjih godina u seriji napada na povratnike u Klini i incidenata u Goraždevcu nepoznate osobe bacile su molotovljev koktel na spomen obeležje srpskim žrtvama rata i deci stradaloj na Bistrici. A takođe su i pucale na njega. Spomenik je danas obnovljen. U Goraždevcu danas živi oko 700 Srba, što je trećina u odnosu na broj od pre 1999. godine.
„Počinioci zločina moraju biti kažnjeni u ime pravde“
„Za nama je petnaest godina tuge i bola zbog terorističkog napada na srpsku decu u Goraždevcu, ali i petnaest godina uzaludnog očekivanja i nade da će taj zločin biti rasvetljen, a zločinci privedeni pravdi“, izjavio je Marko Đurić.
„Deca koja su ubijena i ranjena dok su se kupala u Bistrici jesu simbol mučeništva i stradalništva srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u godinama po dolasku međunarodnih snaga u našu južnu pokrajinu, a njihovi prekinuti mladi životi su i danas, kao i tog 13. avgusta 2003. godine, upozorenje da zlo ne spava i da je trajan i održiv mir nešto za šta se svi moramo boriti“, dodaje se u saopštenju.
Đurić navodi da, činjenica da petnaest godina ovaj monstruozni teroristički akt nije dobio sudski epilog, ostaje mrlja na obrazu međunarodnih misija čiji je osnovni zadatak bio uspostavljanje vladavine prava i zakona na poratnom Kosovu i Metohiji.
„Počinioci ovog zločina, kao i ubice žetelaca u Starom Grackom, porodice Stolić u Obiliću i putnika autobusa „Niš ekspresa“ kod Podujeva moraju biti kažnjeni u ime pravde, ali i kao dokaz da je vreme ideologija mržnje i zla za nama.Budućnost srpsko-albanskih odnosa ne može se graditi na nerasvetljenim zločinima i zataškavanju istine, i zato je kažnjavanje terorista i zločinaca nesumnjivi interes oba naroda“, zaključuje Đurić u saopštenju.
