Olga Subotić iz Obilića, za razliku od mnogih njenih sugrađana nije napustila Kosovo. Posle dvanaest godina života u kontejnerskom naselju u Gračanici, dobila je stan. U Obilić odlazi samo za Zadušnice. I sada strahuje da se događaji od pre 13 godina ne ponove.
“Najviše se plašim zbog dece, jer naša deca ovde svašta preživljavanju. Mi stariji možemo da pretrpimo, ali deca ne znaju. Strah me da ne bude ponovo. Ko nije preživeo ne zna kako to izgleda“, kaže Subotićeva.
U Obiliću je do martovskog pogroma živelo oko 800 Srba. Nasilje koje je sprovedeno 18. marta nateralo je i porodicu Novice Stolića da pobegne iz svog grada. I oni danas žive u Gračanici, ali svoju kuću u Obiliću redovno obilaze. Iako je obnovljena, stanje u kojoj se nalazi je loše.
“Posle adaptacija oni su ponovo sve rušili, demolirali. Sada su počeli da skidaju lamperiju. U zimskom periodu je koriste za potpaljivanje peći“, kaže Stolić.
I Kosovo Polje je teško postradalo tog 17. marta. Nevenka Rikalo je bila primorana da napusti svoju kuću. Od tog događaja živi u susednom Ugljaru, gde privatno stanuje. Bez obzira na uslove nada se boljim danima.
“Očekujem neke bolje dane, ali sve to sporo ide“, kaže Nevenka.
U martovskom pogromu je proterano preko 4 hiljade ljudi. Većina njih se nikada nije vratila u svoje domove i gradove.
