On je uoči sedmog Beogradskog bezbednosnog foruma 2017, koji će biti održan od 11. do 13. oktobra, kazao da uprkos ograničenim postignućima u praćenju, mentorstvu i savetovanju kosovske policije, sudstva i carine, kao i podrške dijalogu Beograda i Prištine, najznačajniji ciljevi Euleksa nisu ostvareni.
Prema njegovom mišljenju, misija Euleks nije uspela da doprinese suštinskom unapređenju vladavine zakona na Kosovu i propustila je šansu da izvede pred lice pravde glavne počinioce ratnih zločina i lica optuženih za korupciju.
Ejdus kaže da za ograničena postignuća možemo „okriviti“ ambiciozan mandat Misije i nedostatak konsenzusa među državama članicama EU o konačnom statusu Kosova, ali i dodaje da je jedna od važnijih prepreka za postizanje rezultata problematičan način principa delovanja Euleksa na lokalnom nivou.
Umesto da se uključi u dijalog, EU je odredila ciljeve Misije, dok su lokalni zvaničnici bili zaduženi za njihovo sprovođenje, navodi Ejdus i dodaje da je Euleks konstantno odbijao odgovornost za rad kosovskog parlamenta ili Antikorupcijske agencije.
Zbog fokusiranja na lokalne centre moći, EU je zarad krtakoročne stabilnosti, žrtvovao dugoročni legitimitet, smatra Ejdus.
Rezultati procesuiranja počinilaca ratnih zločina toliko su bili mali, da su EU i SAD tražile od kosovskih vlasti da uspostave Specijalni sud za ratne zločine, sastavljen od međunarodnih sudija i tužioca istakao je Ejdus, navodeći da je EU umesto da insistira na odgovornosti kosovskih pravosudnih institucija, išla suprotnim pravcem.
Tokom naredne godine EU će ponovo odlučivati o produžetku mandata Euleksa, a Misija bi, kako je naveo on, mogla biti produžena za još dve godine, pod drugim nazivom ili u okviru Kancelarije Evropske unije na Kosovu.
Kakva god da bude sudbina Misije posle juna 2018. godine, EU neće ostvariti zapažen rezultat u uprvaljanju globalnim krizama ukoliko ne izvuče pouke is kosovske situacije, dodao je on za Tanjug i portal „Juropean vestern Balkans“.
