U periodu od januara do septembra ove godine u regionu Prištine dogodilo se 35 saobraćajnih nezgoda koje su izazvali alkoholisani vozači, kaže za RTV Kim šef Regionalne operative saobraćajne jedinice Sulejman Halili.
„Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi iznosi 0,5 promila, dok se veći procenat sankcioniše“, objašnjava Halili i dodaje da taksistima, vozačima javnog prevoza i auto-instruktorima nije dozvoljeno konzumiranje alkohola.
„Za veći procenat alkohola u organizmu zakonom se predviđa kazna od 100 do 300 evra, kao i zabrana upravljanja motornim vozilom od 3 do 6 meseci.
Imamo i kategoriju u koju spadaju vozači koji imaju od 1 do 1,5 promil alkohola, za njih je predviđena kazna od 150 do 450 evra i od 6 do 12 meseci isključivanja iz saobraćaja, kao i 2 negativna poena.
Za više od 1,5 promila kazna je 300 do 900 evra, zabrana upravljanja motornim vozilom od jedne do dve godine, kao i 3 negativna poena“, kazao je on.
Policija najviše slučajeva upravljanja motornim vozilom pod dejstvom alkohola beleži u zimskom periodu. Statistički podaci kažu da vozači tokom letnjeg perioda najčešće upravljaju motornim vozilima pod dejstvom alkohola petkom i subotom, kada, kako Halili kaže, najćešće posećuju ugostiteljske objekte.
„Vozači moraju da budu pažljivi, posebno za vreme praznika, jer rizikuju svoj život, ali i život ostalih učesnika u saobraćaju. Najbolje je da ne koriste alkohol dok voze“, zaključio je Halili.
Kada policija zaustavi vozača koji je pod dejstvom alkohola, isključuje ga iz saobraćaja i privremeno mu oduzima vozilo. Nesavesni vozač taksijem ide kući na trežnjenje, a nakon 24 sata može da preuzme svoj automobil.
Kada vozač zbog saobraćajnih prekršaja „sakupi“ 9 kaznenih poena, oduzima mu se vozačka dozvola. Godinu dana nakon toga može ponovo da polaže vozački ispit.
Meštani Gračanice uglavnom ne podržavaju vožnju pod dejstvom alkohola, ali ima i onih koji kažu da „bolje voze kad malo popiju“.
„Konzumiranje alkohola tokom vožnje je nešto najgore, kako za samog vozača tako i za putnike. Ne bih preoručio vozačima pre ili za vreme vožnje da piju“, kazao je Slobodan Nojić iz Gračanice.
„Bolje vozim pijan nego trezan. Popijem do četiri piva i isto vozim kao kad sam trezan. Međutim, kad malo popijem mislim da su mi bolji refleksi i sposobniji sam za vožnju“, kaže Dragan Velić iz Gračanice.
„Ne bi trebalo da se koristi alkohol zbog bezbednosti u saobraćaju“, kazao je Nenad Janković iz Uroševca.
Tokom 2016. godine na putevima Srbije 128 osoba je poginulo u saobraćajnim nezgodama koje je uzrokovala vožnja pod uticajem alkohola, a 3.200 vozača i drugih učesnika u saobraćaju zadobilo je lakše i teže povrede.
Samo tokom te godine, u kontrolama saobraćajne policije otkriveno je 52 hiljade vozača pod dejstvom alkohola, od kojih je polovina imala od 0,5 do 1,2 promila alkohola u krvi. Registrovano je oko 4.200 saobraćajnih nezgoda čiji je uzročnik bila vožnja pod dejstvom alkohola.
Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije je tokom 2017. godine realizovala drugo nacionalno istraživanje stavova učesnika u saobraćaju o opasnostima i rizicima u saobraćaju.
U proseku, svaki treći ispitanik se izjasnio da je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola.
Iako su opasnosti od vožnje u alkoholisanom stanju široko prepoznate, ovaj fenomen široko je rasprostranjen i u zemljama Evropske unije.
Između 1,5 i 2 procenta svih kilometara koje pređu vozači u EU, otpada na one koji su vozili sa nedozvoljenom koncentracijom alkohola u krvi.
Prema jednom istraživanju, više od trećine vozača se izjasnilo da su bar jednom upravljali autombilom posle konzumacije alkohola koji predstavlja glavni uzrok smrti u saobraćajkama za grupu starosti od 16 do 25 godina.
Samo 27% ispitanika u zemljama EU znalo je koliko iznosi dozvoljena koncentracija alkohla u krvi, 37% njih nije znalo, a čak 36% je dalo pogrešan odgovor.
Ove podatke saopštio je Antonio Avenoso, izvršni direktor Veća evropskog transportnog saveta na Regionalnoj konferenciji o bezbednosti na putu koja je u julu održana u Beogradu.
