Ovo je izjavio američki novinar Majkl Montgomeri, koji je otkrio „Žutu kuću“ i ocenio da su i dometi budućeg Suda za zločine OVK u tom smislu pod znakom pitanja.
„Tek treba da se vidi ishod, ali to je sve pod velikim znakom pitanja. Mislim da će sud početi sa radom, biće tuženja, ali i u ranijim slučajevima vezanim za Kosovo, videli smo, bilo je oslobađanja. Reč je o veoma teškim slučajevima, a mnogo je vremena prošlo“, naglasio je Montgomeri u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, formiranje suda je važan put ka otkrivanju istine, ali sudeći po zvaničnim izjavama optužnice koje je sastavio specijalni tim EU za istragu trgovine organima za sada ne sadrže trgovinu organima.
Te optužnice su, međutim, zapečaćene i biće obelodanjene tak kada sud profunkcioniše.
Utvrđivanje istine, dodaje on, biće teško ne samo zbog nedostatka dokaza, već i zato što je puno vremena prošlo, ali i ukazuje da su specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti koji je sastavio izveštaj o trgovini organima i specijalni tim EU za trgovinu organima na Kosovu „našli moćne indikacije da je vađenja organa bilo“.
„Oni, međutim, ističu da se radi o desetini žrtava, to znači da su ostali koji su oteti pod pretpostavkom samo ubijeni u Albaniji i na Kosovu. Nažalost mislim da je veoma mala varovatnoća da je iko od njih danas živ“, navodi Montgomeri.
Kao američki dopisnik u bivšoj Jugoslaviji koji je 2002. godine došao do saznanja o kidnapovanjima Srba i Roma i prebacivanjima u Albaniju i rezultate istrage dostavio UNMIK-u, Montgomeri ukazuje da je istraga od samog početka imala čudan tok.
Izvori su nam bili članovi OVK niskog ranga, koji su bili ili vozači ili učestvovali u transportu, nastavlja Montgomeri precizirajući da oni nisu znali celu priču jer su to bili vojnici nižeg ranga, ali da su im preneli da su na lokacijama iza albanske granice videli lekare i medicinsko osoblje i da su tamo sprovodenji medicinski testovi na otetim ljudima.
Montgomeri je naglasio da u prvoj fazi priča nije objavljena jer su smatrali da nemaju dovoljno dokaza, ali je ogromna šteta slučaju načinjena time što su dokazi, koje su 2004. prikupljeni u Žutoj kući i poslati u Hag uništeni.
Osim toga, dodaje, informacije koje su prvobitno prikupljene i dostavljene UN proceurele su u javnost, a reč je bila o nepotvrđenim informacijama koje su sprski mediji potom iskrivili.
Prema njegovim rečima tek je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, godinama kasnije, izneo sumnje da su ljudi ubijani u Zzutoj kući, a da se uzimanje organa, ako se desilo, zapravo dogodilo u drugoj kući bližoj aerodromu.
Naglasivši da je važno kako otkrivanje istine o trgovini organima, tako i o selu Ćuška, Montgomeri je ukazao da je politika nanela posebnu štetu istrazi trgovine organima i zbog toga što su u Srbiji pojedini čelnici davali, kako je rekao, bizarne i sumanute, izjave.
„Svako ko to gleda sa strane reći će: ’Čekaj nema šanse da se ovo dogodilo’, jer su tvrdnje zasita preterane i to je učinilo veliku štetu otkrivanju istine i sprovođenju prave istrage“, rekao je Montgomeri dodajući da je najtužnije što su porodice žrtava iskorišćene u političke svrhe.
