Na današnji dan, pre 18 godina, Albanci su najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom i u drugim delovima Kosova i Metohije, organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine i verskih objekata.
Povod za pogrom bila je nesreća tri dečaka albanske nacionalnosti, koji su se utopili u Ibru u selu Čabra, a za šta su Albanci optužili Srbe.
Tog dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom moralo je da napusti više od 4.000 Srba.
Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga.
Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.
Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Кozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbije.
U južnoj Kosovskoj Mitrovici zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.
U dva dana osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira, ali i mnogo drugih crkvenih relikvija.
Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.
Iako se ta akcija uništavanja desila pred očima 38 hiljada vojnika Kfora iz 39 zemalja i osam hiljada UNMIК policajaca, koji su bili zaduženi za očuvanje bezbednosti svih koji žive na Кosovu, organizatori nisu kažnjeni a i oni koji su direktno učestvovali osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.
Za svega tri dana, od 17. do 20. marta 2004. godine, proterano je nekoliko hiljada Srba, 19 osoba je ubijeno, oko hiljadu srpskih kuća je zapaljeno, dok je 35 crkava i manastira SPC oštećeno.
Protojerej Radoslav Janković, rekao je okupljenima da crkva pamti sve krštene duše i da su pred Bogom svi živi.
„Oni koji su postradali voleli su Kosovo, svoja ognjišta, svoju veru, svoje svetinje… Molimo se Gospodu da im podari rajsko naselje, da im otvori vrata raja, da njihove duše upokoji u raju, gde pravedne duše počivaju. Uvek ćemo ih se sećati i pamtiti, pominjati njihova imena, a Gospod koji sve zna on će svima uzvratiti po delima svojim. Oni su mučenički postradali, a ko za pravdu i istinu strada – njegovo je carsko nebesko“, poručio je protojerej Radoslav.
Povodom godišnjice martovskog pogroma, nešto kasnije u Gradskom muzeju u Mitrovici, otvorena je izložba slika.
Istoričar Jovan Aleksić, rekao je da je martovski pogrom duboko urezan u sećanje srpskog naroda.
Dodao je da oni koji su inspirisali, organizovali i izveli ovo nasilje nad srpskim stanovništvom i njegovim svetinjama – do današnjeg dana nisu kažnjeni.
„Osamnaesti put obeležavamo taj strašni 17. mart. Pamtimo sirene za uzbunu, trčanje ka mostu, pucnjavu, borbu za odbranu našeg grada, ranjene i ubijene komšije, proterane sunarodnike i njihovu uništenu imovinu, oskrnavljene i spaljene svetinje… Pamtimo sve ono što bismo možda želeli da zaboravimo, a ne bismo trebali i ne bismo smeli. U savremenoj Evropi, početkom XXI veka, nigde se nije desio tako dobro organizovan zločin nad čitavim jednim kolektivitetom. Oštećena je čak i Bogorodica Ljeviška, koja je na listi UNESCO, što znači da u pogromu nije stradala samo srpska, već i svetska kulturna baština.“
Današnjem događaju prisustvovali su predsednik Privremenog opštinskog organa, Aleksandar Spirić, gradonačelnik Severne Mitrovice, Milan Radojević, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga, Vučina Janković, predsednik SUBNOR, Slobodan Bogićević i mnogi drugi.
