Izložbu „Umetnost kao sredstvo u suočavanju sa prošlošću“ otvorili su Bajram Ćerkinaj i Negovan Mavrić iz Resursnog centra za nestala lica.
„Vrlo je važno što ste tu. Vrlo je važno da se vidi ova izložba i da ode na oči onima koji uopšte ne znaju šta znače ova nestala lica koja i dan i noć plaćaju cenu rata. Za mene je ovo (izložba) važno, jer je važno gde se nalazi zbog porodica. Resursni centar je multietnički“, naveo je Ćerkinaj.
„Danas je ceo dan pun aktivnosti i ovo večeras, ovde, u Prištini, u hotelu ’Grand’, tema je bila jako dirljiva. Gledamo i kroz umetnost i kroz glumu da pokažemo da mi nismo odustali od otkrivanja sudbine nestalih lica“, dodao je Mavrić.
Potom je usledila panel diskusija u okviru koje su učesnici govorili o ličnim iskustvima u umetničkom stvaralaštvu na temu nestalih lica tokom rata na Kosovu.
Fotograf Ferdi Limani je rekao da je osetio potrebu da se kao novinar i fotograf bavi ovom temom kada je video broj nestalih lica.
„Prva fotografija koju sam uradio na ovu temu je bila prikaz praznog groba čoveka koji još nije nađen i tek treba da bude sahranjen tu. To je bilo za mene toliko teško. Odlučio sam se da se bavim ovom temom na najpravedniji mogući način i sa mnogo poštovanja“, kazao je on.
Berta Hočija, kustokinja izložbe „Bilo jedanput i nikad se ne ponovilo“ koja je posvećena 1.133 ubijene i nestale dece tokom rata, podsetila je da se još uvek traga za 109 mališana.
„Na današnji dan ova izložba bi više bila jedan memorijal koji govori o toj prekinutoj mladosti. Porodicama je bilo veoma teško u davanju ličnih stvari, a moramo da razumemo da mnogi roditelji nemaju ništa od njihove dece, u većini slučajeva nemaju ni fotografiju da ih podseća na njih. Za porodice je bilo važno da te stvari ne budu u fiokama i da ih ne vide samo oni, nego da se da istorija prikaže. Mnogi članovi porodica imaju za cilj da kažu istinu i pričaju o tome“, objasnila je Hočija svoju izložbu koja je premijerno održana 2019. godine.
Kuštrim Kolići iz NVO Integra je govorio o pozorišnoj predstavi u kojoj su nestala lica glavna tema.
„Integra ima jednu pozorišnu predstavu sa veoma dobrim glumcima i fokus su nestala lica. Verujem da su svi koji su gledali predstavu izašli sa puno pitanja, veoma je emotivna. Svako je izašao sa predstave i sa puno krivice u sebi zbog situacije u kojoj se nalaze nestala lica i članovi njihovih porodica. Ono što smo uspeli da postignemo u saradnji sa Ministarstvom pravde jeste da predstavu odradimo u parlamentu Kosova. Predstava će biti odigrana i u Beogradu“, dodao je on.
Muzičarka Eliza Hodža je pokušala da javnosti približi temu prisilno nestalih lica kroz muziku.
„Na master studijama u Belgiji sam počela da čitam o razvoju Prištine i kroz šta je Priština prošla politički. Tada sam shvatila da sam sve ovo vreme živela ovde i nemam ništa, ništa nisam kazala ni za sebe ni za svoju zajednicu, i 2006. godine u Belgiji se rodila ’Pesma za nestala lica’. Pre nego što sam je realizovala, sastala sam se sa porodicama nestalih lica jer me je interesovalo kakav je taj proces i sa njima potvrdila broj i imena nestalih da bih imala tačne podatke i da nekog ne bih uvredila“, rekla je ona.
Izložba i panel diskusija „Umetnost kao sredstvo u suočavanju sa prošlošću“ podržana je od strane Opštine Priština i Barabar centra. Podsetimo, na Kosovu se još uvek traga za više od 1.600 lica nestalih tokom ratnih sukoba.
