Osnivači pokreta su akademici Matija Bećković i Miro Vuksanović, književnik Milutin Mićović, brigadni general Mihailo Zogović, upravnik Srpske književne zadruge Duško Babić, privrednik Branislav Baćović, privrednik Nenad Vujanović, profesor istorije Nemanja Delić i profesor filozofije Časlav Koprivica.
Ovaj pokret, kako su napomenuli članovi Inicijativnog odbora, nastaće kao nastavak tradicije istoimenog pokreta u Crnoj Gori, koji kroz okrugle stolove i manifestacije više od decenije neguje sećanje na Njegoša, kao i Književnog udruženja Njegoš, koje svake godine održava manifestaciju u čast ovog pesnika i vladike.
Ove organizacije će, rekao je predsednik Srpskog pokreta Njegoš u Crnoj Gori i inicijator za osnivanje istoimenog pokreta u Srbiji, privrednik Branislav Baćović, imati sličnu misiju – da se srpsko etničko biće osnaži duhovno, kulturno i materijalno, kao i da se srpska samosvest razvija i učvršćuje na osnovama dela Petra II Petrovića Njegoša i utemeljujuće matrice savremene srpske kulture.
„Srpska kultura je, bez obzira na to što se nalazimo u dve odvojene države, jedinstvena. To je suština ovog pokreta. Zato se nećemo baviti samo Njegošem, već ćemo podržavati ono što se dešava na prostoru gde je srpski narod“, dodao je on.
Delatnosti pokreta će, kako je rekao, biti naučno-istraživački rad, izdavanje štampanih i elektronskih publikacija iz oblasti nauke, umetnosti i ljudskih prava, dodela nagrada, obezbeđivanje donacija, legata i poklona, kao i mnoge druge.
Baćović je naveo da će ključni zadaci udruženja biti afirmisanje mladih umetnika, medijska promocija književnog stavralaštva, reaktuelizacija njegoševske i vukovske kulturne matrice angažovanjem kreativnih ljudi, vraćanje dostojanstva srpskom jeziku i ćirilici, kao i afirmisanje kulturne, istorijske i naučne veze srpskog naroda.
Veza koja drži srpski narod, istakao je Milutin Mićović, upravo je slojevita njegoševska tradicija.
„U našem narodu postoji refleks Njegoševog duha. Nijedna ličnost u kulturi nema integrativnu ulogu kao Njegoš. On je prošao kroz sve svoje narodno biće i te formule su pune vatre i danas. Jednako vriju i ohrabruju svakog čoveka koji ima zrnce nebeskog uma. Na njima počiva kultura“, dodao je on.
Profesor Koprivica je istakao da je Njegoš duhovna figura za srpski narod, te da je dobro da postoji udruženje koje će svakodnevno podsećati na njegovu važnost.
„Ono što je Nemcima Gete, Englezima Šekspir, Špancima Servantes, to je nama Njegoš. On je neiscrpan i koliko god da se pisalo o njemu, još uvek nam predstoji rad na tome. Ove stvari su samorazumljive, ali nekad nije na odmet prisetiti ih se. Ne govorimo, dakle, samo o našem najvećem književniku, već i o duhovnoj figuri. Reč je o ‘njegoševskom duhu’“, istakao je on.
