Predstava „Zmajovini pangalozi“ nastala je kao rezultat saradnje Narodnog pozorišta u Prištini (NPP) sa sedištem u Gračanici, Fakulteta umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitorovici i Doma kulture „Gračanica“.
„Posebno sam radostan da smo pre tri godine potpisali protokolnu saradnju sa Fakultetom umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i da se plan koji smo tada zamislili dekanka i ja počeo realizovati. Evo, već treću godinu, čini mi se na jedan veoma dobar i uspešan način“, rekao je direktor NPP Predrag Radonjić.
„Naša saradnja postaje sve bolja, postajemo prijatelji, nekako ista kuća, što je bila težnja od samog početka. Ali, očigledno, dok nije prava volja upravnika NPP-a i naše dekanke stupila na scenu, od toga nije bilo ništa. Naši studenti su ovde dočekani kao pravi profesionalni glumci, što je divno za njih“, navela je profesorica na Fakultetu umetnosti Andrijana Videnović koja je u predstavi bila zadužena za scenski govor.
Aleksandar Gudžić je ispred Doma kulture „Gračanica“ rekao da poučen ranijim iskustvom, veruje da će i ova predstava živeti i putovati po sredinama čiji stanovnici nemaju često prilike da pogledaju pozorišni komad.
„Govorim o najizolovanijim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, a negde i najizolovanijim sredinama Evrope u 21. veku. Ta deca će imati prilike da se susretnu sa elitnom kulturom i umetnošću“, istakao je on.
Pozorište je škola
Reditelj Igor Damnjanović je naglasio da su predstave za decu u srpskim sredinama na Kosovu jako značajne iz više aspekata.
„Prvi je taj da i u izolovanim sredinama deca vide nešto što je ozbiljna produkcija. Mi smo se ovoga puta opredelili za tekst Ivane Dimić ‘Zmajovini pangalozi’ i malo pomerili tu ciljnu grupu gledalaca, to je sada školski uzrast. Predstava prati priču koja se odvija u školi, konkretno u četvrtom razredu, i govori o periodu kada su batine u školama bile legalno vaspitno sredstvo i ukidanju batina 1873. godine. Pratimo i rast te dece kroz školske dane, to je drugi aspekt. Treći, što je jako bitno, sva ta deca će postati bolji ljudi posle odgledane bilo koje predstave. Poslednji aspekt je umrežavanje institucija Srbije na teritoriji Kosova“, dodao je on.
Profesor Miodrag Krčmarik, u predstavi zadužen za scenski pokret, naveo je da je za mlade ljude uspeh da osete scenu.
„Da ono što uče u školi mogu da probaju i izvedu, i to pred najmlađom publikom na Kosovu i Metohiji koja, pak, može da pogleda vrlo kvalitetne predstave i program Napodnog pozorišta u Prištini koji se nudi“, dodao je on.
Studenti Fakulteta umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici zahvalili su se Narodnom pozorištu, Domu kulture i svom fakultetu na prilici da učestvuju u ovoj predstavi.
„Mnogo mi je drago da radimo ove godine nešto što je za malo stariji uzrast i drago mi je da radimo nešto što je blisko deci koja idu u školu. Jako je lepo što prikazujemo, čak i kad se ova radnja dešava 1877-78 godine i kada su mere vaspitanja bile drugaćije, to su deca sa istim problemima kao i deca sada“, naveo je Filip Paprić, student na trećoj godini, koji u predstavi igra lik Laze materine maze.
„Ovo je izuzetno značajno iskustvo za nas studente, kao ljude i kao mlade glumce. Kao ljude zato što radimo na Kosovu i Metohiji, zato što radimo za decu, a kao mlade glumce zato što imamo priliku da igramo u Prištinskom pozorištu i zato što ćemo jednog dana moći da ostanemo ovde i da radimo na Kosovu, da očuvamo srpsku kulturu, što je danas preko potrebno“, naveo je student druge godine Nikola Marković, u ovom komadu Lenji Gaša.
„Ovo je moja druga predstava u saradnji sa Narodnim pozorištem u Prištini, radio sam Snežanu i deset patuljaka sa istom ekipom. Meni je prelepo bilo i tad, a i sad. Prelepo iskustvo, okružen sam ljudim koje volim i koji mi prijaju“, naveo je Miloš Mitrović, student treće godine glume, inače Pura Moca u komadu „Zmajovini pangalozi“.
„Predivno iskustvo, predivni ljudi. Oni su stvarno imali profesionalan odnos prema nama, nadam se da smo i mi imali neki profesionalan odnos prema njima i da smo doprineli sreći te dece“, kazao je student četvrte godine Vuk Simović, tumač uloge Famulusa Marinka.
„Ja samo želim da se zahvalim, tek druga godina glume, znam kako je imati kostim po svojoj meri iznad koga piše Nikolija Tričković, imati ljude koji će da mi daju rekvizitu koju ne moram da nosim od kuće. Prelep je osećaj da ja koja sam tek zašla da učim ovaj zanat, da imam ovakvo profesionalno iskustvo sa ovako kvalitetnim ljudima“, rekla je studentkinja druge godine Nikolija Tričković, Seka Pela u predstavi.
„Ovo je moja prva saradnja ovog tipa, imam samo da kažem da je ovo jedno predivno iskustvo i da je nešto kroz šta studenti treba da prođu pogotovo u ovim prediodima“, istakla je Teodora Stojanović, studentkinja treće godine koja tumači lik Nespretne Ane.
„Deca su najiskrenija publika, čini mi se da je poseban osećaj igrati za decu“, kazao je Slaviša Đuković, student na trećoj godini koji tumači lik Ludog Tole.
„Pozitivna strana ove saradnje jeste upravo to da studenti koji duđu, koji stanu na ovu scenu, mogu da dobiju priliku da jednog dana budu deo ovog pozorišta i da se upuste u profesionalne vode“, rekao je saradnik NPP i glumac Nikola Stanković koji tumači ulogu učitelja Rajice.
Najznačajniji deo repertoara
Obraćajući se mladim glumcima, Aleksandar Gudžić je naveo da veruje da će oni biti pravi promoteri kulture.
„Možda ćete i nekoga od te dece u Goraždevcu, Osojanu, Velikoj Hoči zainteresovati da se bave umetnošću i kulturom. Ne mora to da bude gluma, možda ih zainteresujete za neke druge stvari. Mislim da je to dobitak ovih predstava i produkcija. Vi ste, zapravo, ambasadori pravih vrednosti“, dodao je on.
Direktor NPP-a Predrag Radonjić je naveo da mu se, kako vreme odmiče, čini da su predstave za decu najzačajniji deo repertoara kuće koju vodi.
„Narodno pozorište inače ne praktikuje da radi predstave za decu, ali kako ovde na Kosovu nemamo dečje pozorište, mi smo rešili da i taj segment pozorišnog života za našu publiku imamo. Kako vreme odmiče, čini mi se najznačajnijim“, dodao je on.
„Zmajovini pangalozi“ su prva premijera NPP-a u 2024. godini. U toku ove pozorišne sezone publika će videti i nove postavke komada „Čekajući Godoa“ u režiji Nenada Todorovića, odnosno „Pokondirena tikva“ koju će režirati Snežana Trišić.
