Onlajn portali u Prištini uglavnom su izbegli da o ovoj temi izveste, pa na većini nije bilo nijedne reči o zločinima koji se dogodili 2004. godine.
U drugima, ponovo je plasirana lažna vest.
Identičan tekst objavili su portali Klan Kosova, Bota Sot, Gazeta Blic i Indeks onlajn. Autor je nepoznat, ali kratak tekst krši sve osnove etičkog novinarstva: netačan i neprofesionalan, manipulativan, pristrasan i opasan. Propaganda i jezik mržnje.
Osim što su čitaoce netačno i šturo obavestili, ponavljajući laž i menjajući kontekst, izostvaili su i suštinu i sve posledice etničkog nasilja.
Posledica pogroma je 19 ubijenih, 39 uništenih crkava i manastira, paljena sela i gradovi ( spaljeno je oko 1.000 kuća), pretučeno i maltreirano više od 900 Srba. Kao posledica nasilja, izgnano je oko 4.000 ljudi.
Gosti emisije „Konfront“ na TV Koha DATUM, profesori Jusuf Budžovi i Enver Reža, otišli su i korak dalje.
U razgovoru o temi – „Cena marta 2004“, emitovanoj pre nedelju dana, ocenili da su nemiri 2004. odložili proglašenje nezavisnosti Kosova, spekulisali da je sve to bio scenario tadašnjeg Beograda, završavajući da je srpsku pravoslavnu crkvu u Prištini „trebalo srušiti odmah posle rata“.
Portali Klan Kosova, Bota Sot, Gazeta Blic i Indeks onlajn, u ranim jutarnjim satima 17. marta, objavili su identičan tekst naslovljen „21 godina od pobune protiv UNMIK-a“.
U tekstu se navodi da je „pre 21 godinu buknula narodna pobuna protiv UNMIK-a“ i dodaje da je „nakon završetka rata u junu 1999 godine, na Kosovu postavljena misija UN što je omogućilo stvaranje paralelnih srpskih struktura na Kosovu i doprinelo gušenju kosovske privrede“.
Ovim rečenicama, fabrikovan je i lažno predstavljen međunarodni dogovor, odnosno Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija. Bez nje na Kosovu ne bi bilo UNMIK-a, ali ni NATO snaga, odnosno, rapoređivanja KFOR-a.
Kratak tekst nastavlja da su tog, 17. marta, počeli „nadaleko poznati ‘Martovski nemiri’“.
U njemu, dalje piše, da su neredi počeli nakon što se dvoje dece albanske nacionalnosti udavilo u reci Ibar.
„Neka deca koja su preživela, u kasnim noćnim satima ispričala su pred kamerama da su ih jurili Srbi i da je u bekstvu dvoje dece izgubilo život u reci“, piše u tekstu.
Istina je da je jedan dečak, te večeri, dao izjavu RTK, ali nikada nije ispričao da su ih jurili Srbi.
To je dokazao izveštaj OEBS-a iz 2004. godine, koji je analizirao ulogu medija, a naročito javnog servisa RTK u martovskom pogromu.
Ova lažna vest i dalje se uporno ponavlja. Ono što se uporno izostavalja su posledice zločina i nasilja po Srbe na Kosovu.
Nikada se ne govori o stradalim Srbima, uništenoj imovini i crkvama SPC, raseljenima, traumama i posejanom strahu.
OEBS na Kosovu je analizirajući događaje marta 2004. godine napisao da „bez nepromišljenog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta događaji su mogli imati drugačiji ishod“, ponavljavajući da „ne bi dostigli intenzitet i nivo brutalnosti kome smo svedočili ili se možda uopšte ne bi dogodili“.
Posebno je podvučeno da izveštavanje o fatalnom davljenju dece, koje se dogodilo 16. marta 2004. nije bilo podržano bilo kakvim validnim novinarskim izvorima i zaključujući da je izveštavanje medija dovelo do masovnih nasilnih demonstracija 17. marta u kojima je, prema proceni OEBS-a, učestvovalo oko 50.000 do 60.000 ljudi.
Tri glavne televizije su tada, ističe izveštaj OEBS-a, a naročito podvlači RTK, izveštavale sa neprihvatljivim nivoom emocija, pristrasnosti, nepažnje i lažno primenjene „patriotske“ revnosti.
I 21 godinu kasnije i lažna za koju je zalepljena premisa „nacionalnog“ ili „patriotskog“, a jednako opasna, i dalje živi.
RTK koji nikada nije prihvatio odgovornost, niti snosio sankcije zbog ovakvog izveštavanja, prošle godine je ponovo lažno izvestio javnost.
Tog, 17. marta 2004. ugledni list Koha ditore je imala na naslovnoj strani lažnu vest. Sada, 21. godinu kasnije emituje TV emisiju u kojoj nema predstavnika Srba i u kojoj se poluistinama i lažnim narativima postiče međuetnička netrpeljivost.
Eparhija raško-prizrenska izrazila je „duboku zabrinutost i snažan protest potom zapaljivih i krajnje neodgovornih izjava profesora Jusufa Budžovija i Envera Redže“ na TV Koha.
Kako su istakli, među brojnim „neistorijskim i spekulativnim tvrdnjama“, posebno se izdvaja „skandalozna i opasna“ da je crkvu u centru Prištine trebalo srušiti odmah nakon rata.
Dodaju da „objavljivanje takve izjave u vodećem kosovskom mediju nije samo provokacija, već predstavlja otvoren poziv na uništavanje verskih objekata i očigledan je oblik govora mržnje“.
Tvrdnje profesora Jusufa Budžovija da je pogrom organizovan od strane srpske vlade, Eparhija vidi kao „grubo i opasno falsifikovanje dobro dokumentovanih događaja“.
„Pokušaj i da se danas, odgovornost prebaci na žrtve ovih zločina predstavlja ne samo vređanje istorijske istine već i potpuno ignorisanje ljudske patnje. Istovremeno, to ukazuje na zabrinjavajuću tendenciju prepisivanja istorije u pravcu opravdavanja prošlog nasilja i potencijalnog ohrabrivanja novih napada“, zaključili su iz Eparhije.
Dok su brojni mediji na albanskom jeziku uglavom ćutali ovog 17. marta, a pojedini podsticali lažne vesti i govor mržnje, u beogradskoj štampi ovo nije bila glavna tema.
Jezivi požar koji je odneo 59 mladih života u Severnoj Makedoniji bio je na svim naslovnim stranama štampanih medija. Druga po važnosti bile su teme vezano za studentske i građanske proteste širom Srbije.
