Rezolucija je doneta dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je okončano bombardovanje SRJ koje je trajalo 79 dana.
Odluka o bombardovanju, u kom je tokom 11 nedelja stradalo najmanje 2.500 ljudi, većinom civila, prvi put u istoriji je doneta bez odobrenja Saveta bezbednosti, podseća B92.
Rezoluciji najvišeg tela UN prethodili su brojni pregovori predsednika SRJ Slobodana Miloševića i Viktora Černomirdina, koji je bio predstavnik tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, a u pregovore je ušao po dogovoru sa Amerikom i EU. Ti pregovori završeni su početkom juna, uz posredstvo Martija Ahtisarija, koji je predstavljao EU i UN. Dokument o dogovoru Milošević-Ahtisari-Černomirdin, koji je prihvatila Narodna skupština a zatim i Savezna vlada, bio je osnova za Rezoluciju 1244.
Ovom rezolucijom je zagarantovan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, a za Kosovo je predviđena „široka autonomija“ u okviru Srbije.
Tumačenja Rezolucije jedne i druge strane su protivurečna. Iz Beograda se može čuti da ni u jednom delu Rezolucije nema pomena o referendumu o budućem statusu, a s druge strane, u Prištini kažu da ni jedna odredba rezolucije ne zabranjuje nezavisnost Kosova. Neki prištinski pravnici tvrde da ona čak i zagovara konačni status.
Jedno je sigurno: Rezolucija je podrazumevala da se vojska i policija, u potpunosti i u tačno određenom periodu, ubrzano povuku sa Kosova, što se i dogodilo. Samo jednom broju pripadnika naknadno je dozvoljeno da se vrati, i obavlja određene dužnosti, u skladu sa odredbama Rezolucije, u kojoj stoji da je u pitanju „mali broj, stotine, ne hiljade“.
Jedan od glavnih zadataka koji je SB ovom rezolucijom postavio pred sebe i međunarodnu zajednicu je bezbedan i slobodan povratak raseljenih lica, kojih je oko 200.000.
I posle 15 godina veoma je nizak nivo povratka. Od 1999. na Kosovo se vratilo 18.000 interno raseljenih, a manje od 4.000 njih je ostvarilo održivi povratak.
O stanju na Kosovu, na svaka tri meseca, Savetu bezbednosti izveštaj podnosi generalni sekretar UN Ban ki Mun.
„Nije prestala potreba za međunarodnim angažovanjem“
Deceniju i po nakon usvojena Rezolucija SB UN 1244 jasno je da nije prestala potreba za međunarodnim angažovanjem na Kosovu, saopštava Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
„Od juna 1999. godine sa Kosova i Metohije prognano je i izbeglo više od 242 hiljade Srba, Goranaca, Roma, Turaka, Egipćana, Aškalija i drugih, a od 437 mesta u kojima su živeli Srbi do 1999. godine etnički je potpuno očišćeno 312“, navodi se u saopštenju .
Kancelarija podseća da su se od 99. godine dogodila masovna stradanja, progon srpskog naroda i drugih nealbanaca, da se desilo više od 7.200 etnički motivisanih napada, ubijeno je preko 1.100 Srba i građana drugih narodnosti, oko 1.000 ih je teško ranjeno, a kidnapovana je i 841 osoba srpske nacionalnosti.
„Republika Srbija ostaje čvrsto privržena principima međunarodnog prava i UN i nastaviće da kroz dijalog sa privremenim institucijama samouprave i partnerima u međunarodnoj zajednici gradi put da tragične posledice rata ne ostanu breme budućim generacijama. Kroz odgovornost i solidarnost sa našim sunarodnicima i sugrađanima na Kosovu i Metohiji Srbija će pokazati odgovornost prema sebi i svojoj budućnosti“, navedeno je u saopštenju.
