Uništavanja viševekovnih srpskih svetinja i molitvenih staništa, tapija i autentičnih svedočanstva o istorijskom postojanju i trajanju Srba na metohijsko-kosovskim prostorima na početku trećeg milenijuma – međunarodne snage nisu zaustavile.
Znajući da ti spomenici srpske prošlosti predstavljaju najviši umetnički domet tog vremena u Evropi, svet nije sprečio kulturnu katastrofu.
Obnovom baštine uništene u martovskom pogromu; hrišćanskim, kulturnim i umetničkim spomenicima donekle je vraćen sjaj vremena njihovog nastanka.
Pored 156 stradalih spomenika u vihoru vandalskih nasrtaja nepovratno su uništene i nestale značajne pokretne vrednosti.
„Podsetiću vas da je u požaru izgoreo jedan od najlepših ikonostasa na Kosovu i Metohiji. To je rad čuvenih debarskih majstora u Crkvi Svetog Nikole u Prištini. Obnova spomenika kulture uništenih u martovskim nemirima trajala je od 2004-2010. U tom periodu uspeli smo da obnovimo manastira i crkvenih kompleksa i predamo ih na upravljanje Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Leposaviću Zoran Garić.
Međunarodna zajednica je, pod plaštom Saveta Evrope, za obnovu 10 spomeničkih lokaliteta izdvojila više od pet miliona evra. Od dolasaka Misije Ujedinjenih nacija u Metohiji i na Kosovu, u mestima gde su svetilišta i duhovno obnovljena, gotovo da nema Srba.
„Iz dana u dan ovde se sve više oseća punoća crkvenog života i punoća pravoslavlja. Ljudima je teško da se vrate još uvek jer ne vide ovde neku perspektivu. U Peći i u Đakovici takođe imamo sveštenike, oni tu bogosluže i tu narod dolazi. Voleo bih da poručim našim Srbima koji su sa ovih prostora da dođu da vide. Mi čvrsto verujemo da ovaj prostor neće biti bez Srba, bez onih pravoslavnih“, rekao je vladika raško-prizrenski Teodosije.
Molitve Srba na bogosluženjima svedoče da su pravoslavci u ovome delu balkanske vetrometine očuvali identitet Svetosavskog naroda koji uprkos brojnim nedaćama opstaje na iskonskoj zemlji predaka.
