„Zajednica srpskih opština igra ključnu ulogu u budućnosti za opstanak srpskog naroda. To je nešto o čemu će se govoriti u narednom periodu i pregovarati. Ljudi na severu strahuju je od gubitka posla, imaju stah od nezaposlenosti, siromaštva i oni očekuju da će oni radnici koji su radili u javnom sektoru ranije, koje sada ne mogu da apsorbuju nove institucije, da će oni nastaviti da rade kroz ZSO“, rekao je Nešović u emisiji „Dogovor“ na RTV Kim.
Pitanje Zajednice srpskih opština, po mišljenju Nedžmedina Spahijua direktora RTV Mitrovica, ima više psihološki značaj nego stvarni, jer su, kako kaže, moći lokalne samouprave na Kosovu mnogo razvijenije i od centralne vlasti, pa ne vidi koje bi dodatne ingerencije mogla imati Zajednica srpskih opština.
„Ako se formira ZSO to neće imati neku stvarnu ulogu, neku suštinsku ulogu jer su ionako predsednici opština neki mali sultani koji imaju nadležnosti da odlučuju o sudbini zajedninice koja živi u njihovim opštnama. Formiralo se to ili ne, niko ne može da spreči presednika opštne da se dogovori sa svojim kolegom iz druge opštine kako će postaviti jednu stvar, kako rešiti jedan problem i da se međusobno dogovore. Uloga ZSO će biti da Beograd pojednostavi svoj uticaj na Kosovu zbog toga što neće davati instrukcije svim opštinama nego će davati instrukcije jednom čoveku koji je predsednik te zajednice“.
Branislav Nešović smatra da predstvnici vlasti u Beogradu i Prištini moraju još da pregovaraju o ZSO i njenim nadležnostima, zbog dijametralno suprotnih stavova vlasti na Kosovu i u Srbiji.
„S jedne strane, u Prištini se o tome govori kao o jednoj nevladinoj organizaciji, a sa druge strane u Beogradu se govori kao da će imati veće ingerencije nego što to piše po sporazumu, a istna je negde između. Mislim da postoji preveliki strah u intelektualnim krugovima u Prištini kako je ZSO neka vrsta Republike Srpske. Po svim parametrima i po onome što piše u Briselskom sporazumu, to je zaista nebo i zemlja. Reći da je to NVO je jedna vrsta nipodaštavanja, a sa druge strane definitovno nije bliska Republici Srpskoj po svim ingerencijama“.
I Spahiju smatra da ZSO neće imati ingerencije jedne države. „Suštinsku ulogu i druge kompetencije da za ZSO bude jedna druga država, to ne vidim. Mislim da ta Zajednica više ugrožava lokalnu vlast i jednog gradonačelnika, nego što ugrožava vlast vlade ili predsednika Kosova“.
Nedžemdin Spahiju smatra da će naredne rudne pregovora Beograda i Prištine biti teže, ukoliko premijer bude iz redova Demokrtskog saveza Kosova.
„Ako Isa Mustafa bude premijer on će biti samo formalni premijer, on neće moći uopšte da promeni stvari na Kosovu, drugačije bi bilo da je to blok koji je bio napravljen od LDK i Ramuša i da su ostavili PDK u opozicij. Onda bi to bilo sasvim drugačije, bio bi drugačiji koncept i drugačije bi pregovori bili vođeni, možda bi bio efektivniji proces pregovaranja sa Beogradom“, zaključuje Spahiju.
