Oni će tražiti udeo u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji, prenose Večernje novosti.
Albanci sa Kosova bi ovime mogli da stave dijalog u pat poziciju jer, čak i upuštanje u raspravu o ovim temama, praktično bi značilo priznavanje nezavisnosti Kosova, što srpska vlast ne žele da prihvati.
Pored toga, albanska strana pokušava da oteže i sa dogovorom oko Zajednice srpskih opština što više, kako bi se u međuvremenu Beograd uslovljavao ustupcima na drugim poljima, javljaju Novosti.
Pod ratnom odštetom, kako prenosi analitičar Fatmir Šeholi, Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.
“Priština traži i vraćanje penzija Albancima, a iz procesa sukcesije očekuje i deo blaga SFRJ, kao i vojne i diplomatske objekte bivše države “, navodi Šeholi.
Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je zahtev Prištine da se otvore teme sukcesije i odštete, isto što i zahtev Beograda da se otvori pitanje imovine preduzeća i ko je koliko ulagao.
“Jedna ista tema se naziva drugačijim imenom. Priština će insistirati da je posredi dijalog o sukcesiji, jer time želi da predstavi javnosti srpsko „priznavanje“ nezavisnosti, dok će Beograd držati da su razgovori statusno neutralni, kakvi i jesu”, naglašava Janjić.
