Na skupu koji je održan u konferencijskoj sali hotela „Ulpiana“ u Gračanici, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić istakao je važnost formiranja ZSO koja bi, pre svega, štitila interese srpskog naroda na Kosovu. Đurić dodaje da razlike postoje, ali da one ne bi trebale da budu prepreka u pronalaženju rešenja za bolji život.
„Srbi u ZSO ne žele da Albacima uskrate nijedno njihovo političko i egzistencijalno pravo. Žele samo da zaštite svoja prava u oblasti kulture, informisanja, u oblasti upravljanja onim segmentima života koji su predviđeni briselskim sporazumom i da budu kolektivno politički predstavljeni na snažniji način kako bi opstali“, rekao je Đurić na konferenciji za novinare.
Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović kaže da je ZSO jedini pravni mehanizam koji srpskom narodu može da obezbedi normalno funkcionisanje i zaštiti elementarna prava.
„Vrlo je važno da se razgovara, kako o dijalogu u Briselu, tako i o svim onim temama o kojima se do sada nije razgovaralo. Važno je da se nastavi razgovor i na ovom nivou, da bi svi razumeli šta mi želimo od ZSO. Želimo da sačuvamo svoje postojanje na KiM, napravimo novi mehanizam koji će biti na korist svih. To će biti most koji nas spaja“, kazao je Stojanović.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže je važno obratiti pažnju na detalje iz briselskog sporazuma koji se odnose na ZSO.
„S obzirom da je to pitanje direktno povezano sa procesom normalizacije Beograda i Prištine, u onom delu koji se tiče severa Kosova i opstanka institucija u sistemu Republike Srbije, takozvanih paralelnih institucija, moram da istaknem da je ZSO izuzetno važan korak koji predstoji“, dodao je Janjić.
Izvršni direktor Demokratije za razvoj Leon Maljazogu na konferenciji je istakao da prilikom formiranja ZSO treba biti oprezan jer postoje različitosti. Ističe da su i kosovski političari i međunarodni predstavnici protiv toga da ZSO ima izvršna ovašćenja.
„Kosovski predstavnici su protiv bilo kakvih upravnih i administrativnih obašćenja, a tome se usprotivila i međunarodna zajednica koja je jasno rekla da se ZSO ne bavi upravnim i administrativnim pitanjima. Takođe se istaklo da se ne traži Republika Srpska, ali lista ovlašćenja koja se traže veoma često podiže sumnju da se traži nešto slično. O tome treba raspravljati na sledećim sastancima“, rekao je Maljazogu.
Okruglom stolu prisustvovali su i međunarodni predstavnici na Kosovu.
„Postoje različita tumačenja i različiti stavovi, ali postoje i sumnje u stvarne namere iza zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Početna stavka je briselski sporazum, a ja verujem da možemo naći rešenja za sva otvorena pitanja, obraćajući pažnju na tekstove sporazuma“, kazao je ambasador Norveške na Kosovu Jan Bratu.
Današnji skup bio je prvi u nizu planiranih okruglih stolova koje će u ovoj godini organizovati Forum za etničke odnose, u saradnji sa Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo, a u okviru projekta „Iskušenja srpske zajednice na putu normalizacije odnosa na Kosovu“.
