Prema ovom istraživanju, predstavljenom u beogradskom Medija centru, procenat građana Srbije koji se protive priznanju Kosova u zamenu za članstvo u EU i onih koji su protiv članstva u NATO-u je gotovo identičan.
Na pitanje da li mislite da bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova u zamenu za članstvo u EU – sa NE je odgovorilo – 84,7% ispitanika, sa DA – 5.10%, dok je 10,20% ispitanika bilo bez stava, odnosno bez odgovora.
Urednik NSPM, Đorđe Vukadinović, kazao je da su ovo pitanje varirali i da je odgovor gotovo uvek bio identičan.
„Jedan deo konfuzije koji se stvara kod javnosti, pre svega od političara, medija i različitih interesantnih grupa i centara moći – služi i idu sa tim da pomute jasnoću ovog nalaza, da se to nekako relativizuje“, kazao je.
Protiv ulaska u NATO bilo je 87,20% spitanika, 5,4% je odgovorilo potvrdno, dok je 7,40% njih bilo bez stava, odnosno bez odgovora.
Vukadinović je naveo i da je samo 20 odsto anektiranih čvrsto opredeljeno za EU, ili oko 30 osto onih koji su čvrsto protiv, dok se svi ostali kolebaju, te da na njih utiču mediji, ili političke izjave.
Sa druge strane, 82,10% ispitanika je protiv uvođenja sankcija Rusiji, dok je 6,90% ZA, dok je 11% ispitanika bilo bez stava, odnosno odgovora.
Vukadinović je kazao da iako se srpsko društvo percipira kao podeljeno, ovo istraživanje pokazuje da ipak postoji saglasnsot u vezi sa centralnim temama.
„Podele su oko nekih stvari, nekih tema, ali oko ovih ključnih, tu zapravo nema dramatične razlike“, kazao je.
Istakao je i da je ovo trenutni stav građana Srbije, na dan zaključenja istraživanja – 15. maja 2022. godine:
„Ovo nije zaključak šta Srbija treba da radi, ovo je nešto što mi nudimo kao temu i kao nalaz oko kojeg treba da se povede rasprava. Ne prejudiciramo zaključke i odluke države i državnih institucija, ali samo smatramo da bi svaka odgovorna institucija i država morala voditi računa i imati na umu ovakve i slične nalaze“.
Pozvao je stručnu javnost i političke aktere da objave svoje nalaze istraživanja i da se povede rasprava i stručna i politička.
Istoričar Slobodan Janković osvrnuo se na pojedinačne rezultate istraživanja.
Govoreći o onom u vezi sa Kosovom i Metohijom, podseća da se u javnosti dugo plasirao narativ da je KiM „teret“:
„Da bi mi trebalo prosto da se, kako su nam poručivali sa zapada, ohrabrimo, istorijski istupimo, drugo, trebalo bi da se podsetimo sednice vlade u Kruševcu kada se govorilo da je dosta bilo ’nebeske Srbije’, da treba da raskrstimo sa tim, da se koncentrišemo na ’zemaljsku Srbiju’. Narod je rekao istorijsko ’ne’ takvom pristupu, dakle, apsolutno ne, ne slažemo se, ne odričemo se sebe“, kazao je Janković.
„Niko ne postavlja pitanje – šta to znači sada odricati se svega da biste ušli u EU? Ako sada treba da se odreknem i istorije i svega što me čini pripadnikom mog naroda, stanovnikom ove države, koja baštini tradiciju, istoriju određene vrednosti. Pa ko sam onda ja? Mogu da budem šta god da bih u tom trenutku bio namiren, napojen, da bih se u tom trenutku osećao dobro. Ono što ohrabruje je da u ovim teškim vremenima, svetskim gledano, naš narod ima jasan stav“ – ocenio je.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem, na teritoriji Srbije, bez KiM-a, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika, u periodu od 7. do 15. maja.
