Šolc je naveo i da je važno da se nastavi dijalog (Prištine i Beograda) uz posredstvo EU i da Kosovo i Srbija, preko inkluzivnog sporazuma, treba da dođe do političkog rešenja koje će uticati na stabilnost u regionu.
„Dijalog je put koji daje Kosovu dalju evropsku perspektivu. Jedan konstruktivan stav u dijalogu je u interesu svih građana Kosova. Jedan politički sporazum između dve zemlje, značajan uslov za poboljštanje uslova i stvaranje novih radnih mesta, ali i perspektivu mladih na Kosovu. Jasno je da se sporazumom na kraju treba da reši i pitanja priznanja Кosova, onda je nezamislivo da dve zemlje koje ne priznaju jedna drugu da postanu članice EU. Obe strane treba da pristupe zajedničkom radu iako to izgleda teško“, rekao je Šolc.
On je naveo i da je sa Kurtijem razgovarao o evropskoj perspektivi Kosova i viznoj liberalizaciji te i da EU treba da uradi svoj posao. Dodao da je bilo reči i o Ukrajini.
„Kosovo je na našoj strani, evropskoj strani. Razgovarali smo o Berlinskom procesu. Želum da u okviru Berlinskog procesa sazovemo novu konferenciju u septembru“, rekao je Šolc.
Kurti: Kosovo i Nemačka imaju iste ideale
Premijer Kosova Aljbin Kurti posetu kancelara Šolca vidi kao istorijsku, naglasivši pritom da je ovo prva poseta kancelara Nemačke od proglašenja nezavisnosti Kosova. Kazao je da Nemačka i Kosovo imaju iste ideale.
„Prošle su 23 godine od kako su se Nemačka i 18 drugih zemalja ujedinile protiv genocida Srbije na Kosovu i humanitarnu katastrofu. Zahvaljujemo vam se na tome. Nemačka je igrala važnu ulogu u obnovi i investicijama. Mi nastavljamo da jačamo reforme prava i demokratije, radimo na ispunjavanju poslednjih reformi na ulasku u EU“, rekao je premijer Kosova.
Kurti je najavio da će krajem godine Kosovo aplicirati za članstvo u EU i zatražio da Nemačka podrži Kosovo u nastojanju da se priključi Partnerstvu za mir.
„Nastavljeni su razgovori o liberalizaciji viza. Što se tiče dijaloga, bili smo kreativna i kostruktivna strana, a Srbija blokira procese, pre svega oko tablica i električne energije na severu Kosova“, kazao je on.
Razgovarano je i o Berlinskom procesu i konstatovano da su sagovornici posvećeni zajedničkom regionalnom tržištu.
„Zalažemo se za zajedničko regionalno tržite, ali tražimo da Kosovo ima jednak tretman. Mi očekujemo revitalizaciju Berlinskog procesa pod vašim vođstvom, gospodine kancelaru“, kazao je Kurti.
Kurti je kazao da je na Kosovu neophodno prisustvo NATO, pre svega zbog uticaja Rusije i Srbije.
„Želimo da budemo članivi u Partnerstvu za mir, ali imamo potrebu za NATO na Kosovu sve dok Kosovo ne uđe u NATO. Ne može da se napravi nikakv vakum bezbednosti“, kazao je Kurti.
Govoreći o proširenju EU i putu zemalja Zapadnog Balkana, Šolc je kazao da će se to desiti kada ove zemlje ispune sve potrebne uslove.
„Za neke to ide brže ili sporije, ali sve zemlje treba da naprave pragmatične postupke na tom putu“, istakvaši da Nemačka ne može sama da odlučuje o članstvu u EU.
Kada je reč o vizama za građane Kosova, on je kazao da se angažuje na tome.
„Mi se angažujemo da se liberalitacija viza desi što pre jer su uslovi ispunjeni i mi ubeđujemo ostale partnere pošto smo se mi ubedili“.
Pred posetu Beogradu novinare je zanimao stav kancelara o tome što Srbija nije uvela sankcije Rusiji kao što su to učinele ostale zemlje u Evropi.
„Ko želi i ko će postati član EU treba da prihvati čitav režim, treba da prihvati sve zakone, demokratiju, transparentnost. To podrazumeva i režim sankcijama koje je postvila EU. To treba da prihvati zemlja koja teži ka EU“, naveo je on.
Na konstataciju novinara da Ukrajina ide brzim koracima ka članstvu u EU zbog trenutnog rata koji se tamo vodi, Aljbin Kurti je ponovio da Kosovo planira da aplicira za kandidaturu za članstvo, ali da podržava Ukrajinu na tom putu.
„Mi smo za članstvo ukrajine u EU. Ukrajina je u srcima svih. Tamo se vodi nepravedni rat. Naravno da je fokus na Ukrajini ali verujem da je i Kosovo i sve zemlje Zapadnog Balkana. Evropa je naša subina, naš kontinent i želimo evropsko Kosovo“.
Na pitanje o Otvorenom Balkanu, Olaf Šolc nije dao jasan odgovor, istakavši samo da je za Nemačku prioritet ostvarivanje zajedničkog tržišta i da u tom smeru treba ići napred.
