„Očekujemo da dvojica lidera priđu susretima u konstruktivnom duhu potrebnom da se napreduje u skladu sa njim“, istaknuto je u odgovoru Stejt departmenta uoči nove runde dijaloga Kosova i Srbije koja se, uz posredovanje Evropske unije, održava u ponedeljak u Briselu.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je ranije preneo izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak, trebalo bi da osim zvaničnog izjašnjavanja o prihvatanju, razmotre i detalje primene evropskog predloga.
Iz Stejt departmenta za Glas Amerike ukazuju da je važno da Srbija i Kosovo iskoriste razgovore da iskažu posvećenost mirnoj budućnosti regiona.
„Srbija i Kosovo kroz dijalog treba da postignu sveobuhvatni sporazum. Verujemo da normalizovani odnosi između Kosova i Srbije u konačnici treba da budu usmereni na uzajamno priznanje. Napredak u dijalogu otvoriće vrata evropskim integracijama i od suštinskog je značaja za bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu“, navedeno je u pisanom odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu više od decenije pregovaraju pod okriljem Evropske unije uz pomoć Sjedinjenih Država.
Razgovori dve strane, proces promenljivog učinka, posebno su bili usporeni tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na susednu Ukrajinu.
Na pitanje može li se očekivati iskorak ili čak prekretnica posle predstojeće runde razgovora u Briselu iz Stejt departmenta odgovaraju da ohrabruje to što su Srbija i Kosovo u načelu prihvatili predlog Evropske unije.
„Zvaničnici Sjedinjenih Država i Evropske unije istakli su mogućnosti predloga Evropske unije i naglasili značaj brzog napredovanja kako bi se izbegao rizik daljih eskalacija“, navodi se u odgovoru.
Odnose Srbije i Kosova, tokom druge polovine i na kraju 2022, obeležile su trzavice usled odluke Vlade Kosova da kažnjava vlasnike nepreregistrovanih vozila sa tablicama kosovskih gradova izdatih u Srbiji.
Uz posredovanje Sjedinjenih Država i Evropske unije kosovske vlasti odustale su od te odluke što, međutim, nije rezultiralo povratkom Srba u kosovske institucije koje su napustili protestujući protiv preregistracije vozila i planirane kaznene politike.
„Snažno ohrabrujemo kosovske Srbe da se vrate u kosovske institucije što je pre moguće kako bi bezbednost i stabilnost za sve građane bili poboljšani. Ohrabrujemo Vladu Kosova da obezbedi uslove da kvalifikovani kosovski Srbi to mogu da učine bez odlaganja. Briselski sporazumi su predvideli integraciju kosovskih Srba u kosovske institucije. U potpunosti podržavamo te sporazume i njihovu kontinuiranu primenu“, zvaničan je stav Stejt departmenta u vezi sa tim pitanjem.
Uz to, veoma značajno pitanje koje znatno usporava mogućnosti napretka dijaloga dve strane, jeste primena sporazuma u kontekstu osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Reč je o organizaciji još nepoznatih i nedefninisanih ovlašćenja i ustrojstva dogovorenoj pre jedne decenije – Briselskim sporazumom 2013. godine.
Međutim, kosovski Ustavni sud je 2015. utvrdio da su pojedine odredbe tog sporazuma neustavne, a kosovske vlasti, za sada, ne pokazuju spremnost da ga primene, osporavajući je, u najvećoj meri, zbog njenog monoetničkog karaktera.
Sjedinjene Države i Evropska unija tokom poslednjih meseci insistiraju da kosovske vlasti što hitnije primene tu odredbu sporazuma, što je još jednom potvrdio Stejt department:
„Kosovo i Srbija treba da primene sporazume koje su potpisali kroz proces dijaloga, uključujući i ostvarivanje napretka u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom“.
Pojačana diplomatska inicijativa zapadnih saveznika posvećena intenziviranju dijaloga Srbije i Kosova pokrenuta je u godini ruske invazije na Ukrajinu.
Neopravdani ruski rat, kako ga označavaju, inicirao je bojazni o mogućnostima prelivanja sukoba ili destabilizacije područja koja se nalaze u sferi ruskog uticaja.
Jedno od njih su Balkan i Srbija, država koja jeste osudila rusku agresiju, ali je i jedna od retkih evropskih zemalja koja joj nije uvela sankcije.
Rusija na međunarodnoj sceni podržava politiku Srbije, zasnovanu na stavu da je Kosovo njen neotuđiv deo, iako proglašenje nezavisnosti bivše srpske pokrajine koristi kao argument za anektiranje ukrajinskih teritorija, što većina država sveta smatra flagrantnim kršenjem međunarodnog prava.
U odgovoru na pitanje vidi li saglasnost strana o evropskom predlogu kao sredstvo za neutralisanje uticaja Rusije na Srbiju, Stejt department ističe da je dijalog sa Kosovom važan za stabilnost.
„Napredak ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kroz dijalog, uz posredovanje EU i dalje je veoma važan za regionalnu i evropsku stabilnost u trenutku kada se suočavamo sa agresijom Rusije u Ukrajini i krizama širom Evroope koje je izazvala Putinova brutalna, neopravdana invazija“, ističu iz Stejt departmenta.
Eventalno odbijanje dokumenta, čija je zvanična verzija i dalje nepoznata javnosti, značilo bi negativan signal jedne ili obe strane da nisu spremne da brže krenu evropskim putem, ocena je koju je izaslanik EU Miroslav Lajčak dao u intervjuu Tanjugu.
Za razliku od njega, iz Stejt departmenta nisu govorili o eventualnim posledicama ukoliko Srbija i Kosovo odbiju ili propuste priliku koja im se pružila.
„Važnije je govoriti o mogućnostima: predlog predstavlja mogućnosti za građane Srbije i Kosova da unaprede bezbednost i stabilnost šireg regiona Zapadnog Balkana u vreme kada se Evropa suočava sa najgorom krizom od Drugog svetskog rata. Kako je već naznačeno iz Evropske unije, prihvatanje sporazuma će ubrzati napredak obe zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji. Unaprediće i naše ključne ciljeve za region Zapadnog Balkana, uključujući ostvarivanje mira, stabilnosti i napredak svih naroda“, zaključeno je u pisanom odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike uoči nove runde dijaloga Kosova i Srbije.
Kako je najavila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) prvo će biti održani odvojeni sastanci šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja i izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem nakon kojih će uslediti i zajednički susret.
Razgovori će biti usredsređeni na francusko-nemački, odnosno evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
