Marinković je agenciji Beta kazao da je pre deset godina na Kosovu živelo 120.000 Srba, a da ih je danas oko 80.000.
„Prema zvaničnim podacima Školske uprave Ministarstva prosvete Republike Srbije, 2012. godine na Kosovu i Metohiji je osnovno i srednje obrazovanje pohađalo 25.000 srpskih đaka, a deset godina kasnije taj broj iznosi 15.000. Dakle, mi smo za deset godina izgubili 10.000 đaka“, rekao je Marinković.
Po njegovim rečima, Srbi odlaze s Kosova zbog loše bezbednosne situacije, kao i zbog nemogućnosti da dođu do zaposlenja.
„Osim zbog loše bezbednosne situacije, srpske porodice napuštaju Kosovo iz ekonomskih razloga, kao i zbog nepotizma i korupcije. Imamo primer jednog odeljenja iz mitrovačke gimnazije, smer prirodno-matematički, gde je od 21 đaka njih 17 otišlo s Kosova posle mature. Ovo su veoma zabrinjavajući podaci“, kazao je Marinković.
Dodao je da iseljavanje s Kosova neprekidno traje i da Srbi premeštaju u centralnu Srbiju čak i kosti svojih preminulih.
„Srpska groblja se i dalje skrnave, zbog toga se Srbi sve češće odlučuju da kosti svojih predaka izmeste s Kosova“, rekao je on.
Na pitanje Bete gde odlazi 900 miliona evra koliko Vlada Srbije svake godine izdvoji za Kosovo, Marinković je rekao da se taj novac ne ulaže za povratak raseljenih.
„Deo tog novca ide na plate, a postoje i naznake da se radi neka infrastruktura. Nisam siguran da se finansiraju programi podrške biznisu, pošto se na terenu to veoma malo vidi. Povratak raseljenih nikada nije bio prioritet ni Beograda ni Prištine. Veliki deo srpske imovine i dalje je uzurpiran od strane Albanaca“, istakao je Marinković.
Dodao je da kod kosovskih vlasti ne postoji nikakva želja da se stvore uslovi za povratak raseljenih.
„Kosovsko Ministarstvo za povratak uvek je bilo u rukama Srba, ali su efekti više nego skromni. Takođe, ni vlasti u Beogradu nikada nisu insistirale na stvaranju uslova za povratak raseljenih“, ocenio je Marinković.
Upitan da prokomentariše odluku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prihvati implementaciju francusko-nemačkog plana za rešavanje kosovskog pitanja, Marinković je rekao da prednosti i mane tog plana mogu da se definišu tek kada se odluči kakva će se prava dati Srbima na Kosovu.
„Ukoliko taj proces stvori mehanizme koji će pomoći Srbima da ostanu na Kosovu, onda taj plan može biti dobar. Trenutno, tačke tog plana nama na terenu ništa ne znače. Rano je reći da li je taj plan dobar ili loš“, kazao je Marinković.
Istakao je da je Srbija povukla crvene linije, i da se neće tražiti formalno priznanje nezavisnosti Kosova.
„Partija na vlasti bi izgubila izbore ukoliko bi priznala nezavisnost Kosova. U Ujedinjenim nacijama glavnu reč će voditi Kina, koja će zbog problema s Tajvanom staviti veto na prijem Kosova u UN, kao i Rusija koja će i preko Kosova nastaviti da se suprotstavlja Zapadu“, zaključio je Marinković.
