Srbe ni na Kosovu i u Srbiji niko ne pita šta oni misle i žele, kaže Miodrag Marinković ističući da je evropski plan prihvatanja sveden na politiku jedne političke grupacije koju predstavlja i u kojoj dominira interes jednog čoveka (Aleksandra Vučića) i da taj demokratski proces razgovora o njemu nije postojao.
„Delimično zbog toga što je to bio zahtev međunarodne zajednice, delimično zbog toga što Srbiji nedostaje istinske, demokratske prakse u delovanju ka Kosovu, a što se tiče samog sadržaja plana njemu nedostaje definicija prava nevećinske zajednice na Kosovu. U njemu se kaže da će se o tome razgovarati ali se ne kaže kakav će biti krajnji ishod. Kaže se isto u tački 10, ako je to ono što znamo da je ispravno, da se svi prethodno postignuti sporazumi moraju da se primene, što implicira da se razgovara o Zajednici srpskih opština. U jednom članu se govori o samoupravljanju srpske zajednice prema evropskim konvencijama o manjinskim pravima i tako dalje. Tako da su tu neki okviri o kojima se treba govoriti. Ono što to nama govori jeste da ovo uopšte nije plan, ovo je neka vrsta menadžmenta rizika“.
Kaže da će se ovim planom sporazuma uspostaviti principi koji imaju zadatak da stabilizijuju potencijal konflikta između Srba i Albanaca koji smo, podseća, videli tokom leta. „I to u situaciji kada Zapad, odnosno EU, ima mnogo veći problem od Zapadnog Balkana, a to je Ukrajina. U toj situaciji njima je neophodno da stabilizuju bilo kakav potencijal konflikta iza granica ukrajinskog fronta a posebno u onim oblastima gde Rusi imaju svoj uticaj, a to je svakako Srbija. Tako da oni u stvari time postižu svoj strateški cilj da spreče uticaj Rusije van granica Ukrajine“, kaže Marinković.
Analitičar i nekadašnji savetnik predsednika Kosova Hašima Tačija Ardian Arifaj smatra tačnim tvrdnje da evropski plan ne pruža previše Kosovu, s obzirom da on ne predviđa međusobno priznanje sa Srbijom što je, kako ističe, bio cilj kosovskih vlasti donedavno.
„Pre dve tri godine se pričalo o međusobnom priznanju sa Srbijom i formalnom dejure priznanju i članstvu u Ujedninjenim nacijama, sada ovaj predlog nema nijednu od ovih tačaka. Znači ni članstvo u UN-u i formalno de jure priznanje između Kosova i Srbije. Zato Kosovo u ovom slučaju ima razloga da bude rezervisano kada je u pitanju ovaj predlog sobzirom da ne daje Kosovu ono što zapravo traži, a to je to priznanje i članstvo u UN-u“.
Arifaj kaže da predsednik kosovske vlade Aljbin Kurti nije u obavezi da pita opoziciju za mišljenje o evropskom predlogu, ali podseća da je opozicija bila konstruktivna po tački koja se tiče dijaloga sa Srbijom.
„Najveća zamerka je što vlada nije transparentna o tome šta se razgovara, šta se dogovara i šta se priprema što se tiče dijaloga i naravno da se zamera što Kurti sada u skupštini nije rekao ono što je ranije govorio u medijima. Prvo je rekao da evropski predlog predstavlja dobru osnovu za razgovore a onda je u Skupštini rekao da zapravo to nije osnova za razgovor nego je to taj tekst koji je došao kao „uzmi ili ostavi“. Znači, nije osnova za dalje razgovore, nego je to to. Kosovo ne dobija to što treba ali ni garancije da će ga priznati pet zemalja članica EU koje ga još nisu priznale da bi Kosovo moglo da dobije članstvo u Nato, a nakon toga i u EU“, kaže Arifaj.
Miodrag Marinković je uveren da je Vučić prihvatio evropski plan, te da je to i potvrdio izjavivši da prihvata principe tog plana. „Što znači da tu nema šta da se prihvati. Prihvatiće se principi kako će se razgovarati i u kom okviru će se tražiti rešenje. Ono što je po njega nesrećno je što ovaj plan jasno govori o tome da je taj predviljivi kraj a to jeste međunarodno ostvarivanje nezavisnosti Kosova. U tom smislu on sada trpi velike kritike opozicije, posebno one desne radikalne opozicije što smo videli i u Skupštini i na protestu.
Međutim, Marinković ne smatra da je Vučić ugrožen od strane desničara, već da su to novi spinovi provladinih medija. „Ovo je i jedan apel da se ovako strateško pitanje za Srbe na Kosovu ne rešava PR spinovima kakvi postoje iz Beograda. To je stvarno sramota. Takvi spinovi su kaže, bili najizraženiji tokom barikada na severu.
U emisiji „Dogovor!?“ sagovornici su govorili i o formiranju ZSO i pritiscima EU i SAD na Kurtija i Vučića, te o odnosima Srba i Albanaca i njihove percepcije kosovske državnosti. Kakvi su odgovori gostiju ove emisije možete pogledati u videu.
