Veber smatra da se od prošlog leta pregovori Beograda i Prištine vode tajno, te da se dugo nije znalo o čemu se, zapravo, pregovara. U međuvremenu je došlo do eskalacije situacije na severu i napuštanja institucija od strane Srba, a zatim i do posete velike petorke Beogradu i Prištini. Ipak, on je naglasio da je tek poslednja poseta specijalnog izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka dvema stranama pomerila dijalog sa „mrtve tačke“ i dodao kako se nada da će u dogledno vreme doći do direktnih ili indirektnih pregovora u Briselu. Ipak, naveo je da je prerano za ocenu uspešnosti do sada urađenog.
„Stiče se utisak da i jedna i druga strana više idu ka tome da onemoguće neki sporazum, da druga strana ispadne kriva. Mislim da je prerano proceniti gde stojimo u ovim pregovorima i da li će oni na kraju biti uspešni. Veće je pitanje da li je okvir tog sporazuma nešto što će omogućiti značajan pomak“, kazao je on.
Iako se Bodo Veber kontinuirano i intenzivno tokom poslednje decenije bavi političkim dijalogom Beograda i Prištine, kada je u pitanju francusko-nemački predlog, kazao je da i sam ima više pitanja nego odgovora o logici i strategiji ovog plana.
„Postavlja se pitanje, ono koje i Priština postavlja: Mi smo pre bili u fazi pregovora o konačnom sveobuhvatnom sporazumu, zašto se odjednom odlučuje da se napravi neki međusporazum? Da li iza toga ima nekog master plana, u smislu hronologije, kada će biti poslednji korak u pregovorima ka sveobuhvatnom sporazumu i šta to sve znači za ovu temu? Takođe, postavlja se pitanje šta je sudbina dosadašnjih sporazuma“, u nedoumici je on.
Veber je naglasio da Nemačka podržava osnivanje Zajednice srpskih opština i implementaciju svih postignutih sporazuma.
„Po pitanju osnivanja Zajednice srpskih opština ne postoje suštinski i sadržinski navodi šta ona konkretno znači za svakodnevni život građana i građanki iz srpske zajednice, nego je to više jedan politizovan i ideološki diskurs. Kosovski Srbi su na početku dijaloga bili glavna tema, a bojim se da su u međuvremenu i već pola decenije kolateralna šteta krize u dijalogu“, naveo je on.
U medijima se stalno spekuliše rokovima koji su navodno predočeni Beogradu i Prištini da postignu dogovor. Veber smatra da nema jasnih rokova, ali da je iz izjava evropskih i američkih zvaničnika jasno je cilj da sporazum bude postignut tokom ove godine.
„Razlozi koji se navode su različiti, to što će sledeće godine početi izborna kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama i ne zna se da li ćemo ponovo imati demokratsku administraciju. Zatim će biti izbora za Evropski parlament. Rokovi su, po meni, uvek opasni jer smo poslednjih par meseci videli da oni daju signal domaćim pregovaračima u Beogradu i Prištini da imaju neku šansu, kada se probije rok, može se izbegavati da se pristane na sporazum“, kazao je on.
Veber smatra da se pitanjem članstva Kosova u Ujedninjenim nacijama „u potpunosti manipulisalo“. Istakao je da se to moglo videti i iz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ta tema nije u predlogu. Prema njegovom mišljenju, to je „političko spinovanje za domaću upotrebu“ (na Kosovu).
„Ono što Kosovo može dobiti od konačnog sporazuma kada je u pitanju međunarodni subjektivitet, to će verovatno biti sve sem sedišta u Ujedninjenim nacijama. To smo videli i ranije, a i sada u ratu u Ukrajni, da Putin čisto instrumentalno koristi taj međunarodno-pravni argument protiv nezavisnosti Kosova. Nemam dokaza, ali analitički smatram, i kada bi došlo do konačnog sporazuma i do formalno pravnog priznavanja Kosova od strane Srbije, Rusija ga ne bi priznala“, rekao je Veber.
Za političku elitu u Srbiji, Kosovo je „nezgodna tema“, dodao je.
„Poslednjih meseci vidimo da Vučić ponovo igra na vreme. Ukoliko uspe da razvlači proces i eskalacije, da Priština padne u zamku te provokacije, on se nada da će preživeti ovu celu godinu bez sporazuma. Možda će se gospodin Tramp vratiti na vlast i promeniti položaj Srbije. Tako da mislim da je, sa srpske strane, strategija jasna. Opet, na strani Prištine imamo vladu koja je bila protiv predloga razmene teritorije u kojem su aktivno učestvovali i zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Postoji nepoverenje prema zapadnim pregovaračima“.
Šta je još Bodo Veber rekao o Srpskoj listi, stanju demokratije u Srbiji i hoće li uskoro biti promena u odnosima Srbije i Nemačke pogledajte u našem podkastu.
