Politički analitičar i profesor Nedžemdin Spahiu očekuje pozitivan ishod današnjih razgovora u Ohridu. Iako se u planu EU ne navodi eksplicitno da Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, Spahiu smatra da je to cilj.
“Nemačko-francuski plan je zapravo trampa – priznanje Kosova od strane Srbije de fakto i de jure. Mada, u kosovskoj javnosti se kaže samo de fakto, ne kažu de jure zato što ne razumeju činjenicu da u članu 1 piše da strane priznaju nacionalne simbole jedna drugoj. Priznavanje nacionalnih simbola znači priznati naciju, znači priznati kosovsku naciju, a priznavati kosovsku naciju znači priznati državu koju je stvorila ta nacija, odnosno nezavisnost i suverenitet te države. Napravljen je takav dogovor da bi ga razumeli profesionalci i intelektualci, ali ne i običan narod, a kako bi se olakšao posao i Aleksandru Vučiću i Aljbinu Kurtiju. U suštini, to je ta formula. Znači, priznanje Kosova od strane Srbije u zamenu za veću autonomiju Srba na Kosovu koju pružaju Ahtisarijev plan i Ustav Kosova. Zapravo, Srbi Ustavom Kosova imaju autonomiju na polju zdravstva, autonomiju u okviru prosvete i kulture”, rekao je Spahiu u emisiji “Dogovor!?” Radija Kim.
U istoj emisiji, Srđan Simonović iz NVO “Humani centar Mitrovica” je kazao da “nijedna strana nije uzela (u obzir) interese Srba na Kosovu” po pitanju evropskog plana oko koga su se Vučić i Kurti već dogovorili.
“Mislim da bi, u tom smislu, obe strane trebalo da uzmu interese Srba, jedna strana koja plediira da bude nezavisna država,a to je Kosovo koja će htela ili ne htela, bili ili ne bila nezavisna država, biti suočena sa činjenicom da postoje neki Srbi koji žive tu. S druge strane, mi imamo državu Srbiju koja bi trebalo da štiti svoje sunarodnike i koja bi trebala da uzima njihove potrebe i realnu sliku sa terena. Ja se bojim da predstavnici Srba sa Kosova nemaju trenutno dovoljno kapaciteta da iznesu srpske stavove i potrebe. Mislim na one bivše, Nenada Rašića koji je danas u Vladi Kosova ne poznajem i nisam pratio njegov politički život i razvoj, ali sam itekako pratio razvoj Srpske liste jer se to odražavalo na moj život i život mojih bližnjih”, naveo je on.
Na pitanje: “Kako?”, Simonović je odgovorio:
“U svakom slučaju ne bih rekao da je pozitivno, ali mislim, kada kažem da ne poseduju kapacitet za, recimo, realan prikaz potreba Srba, tu sam mislio na Srpsku listu pošto je to jedini politički subjekat koji predstavlja Srbe u kosovskom parlamentu”, istakao je on.
Spahiu smatra da se po pitanju Zajednice srpskih opština (ZSO) Aljbin Kurti pomirio sa činenicom da je mora formirati, te da je promenio pređašnje pozicije. Ono čega se plaši su kompetencije te Zajednice, naglasio je ovaj politikolog.
“Sporan je obim kompetencija ZSO jer se Vlada Kosova plaši da ukoliko taj obim kompetencija bude veliki, da će država Srbija to zloupotrebiti kao što to radi prema Bosni i Hercegovini sa Republikom Srpskom, da nameće svoju volju. Vlada Srbije želi da ima što veći uticaj na Kosovu da bi štitila srpsku zajednicu pomoću mehanizama koji neće zavisiti od toga kakva će biti Vlada Kosova, a to je oblik autonomije”, kazao je on.
Komentarišući poruke Lajčaka i Vučića da dogovora neće biti ukoliko se ne formira ZSO, Simonović je rekao da formiranje ovog tela ne znači apsolutno ništa “ako ona sa sobom ne nosi izvesne promene”.
“Promene u kvalitetu života i promene u bezbednosnim garancijama. Ljudi su skeptični, jer po zakonu o lokalnim samoupravama Kosova sve opštine imaju pravo da prave svoje asocijacije i svoja udruženja i tamo su predviđene neke nadležnosti. Međutim, Briselski sporazum iz 2015. godine kaže da će biti i neke prenešene nadležnosti sa centra na ZSO. Mi, nažalost, ne znamo kakve su te nadležnosti koje će biti prenete”, naveo je on.
Simonović je podsetio da je napravljen Statut za ZSO koji javnost nije videla i zaključio da je narod “s pravom skeptičan jer ona (ZSO) nije formirana već devet godina.
