“Ministarstvo za zajednice i povratak je završilo proces apliciranja za dodelu u sedam kategorija – pravljenjee kuća, renoviranje, za dodelu građevinskog materijala, za dodelu nameštaja, za higijenske i prehrambene pakete“, kazao je ministar.
Uprkos velikom broju prijavljenih, Rašić je ukazao i na probleme koji su pratili ovaj proces. Kako je rekao, Štrpce je jedina opština koja ne odobrava dokumente građanima.
„Štrpce je sa tendencijom da onemogući naše aplikante da na vreme ostave informacije, faktički je 10 dana blokiralo sistem. Ja sam dva puta pozvao policiju da na to interveniše. Sistem im odlično radi kada dođe policija, čim ode policija sistem se kvari“, dodao je on.
Rašić je na konferenciji objavio i da je napravljena prva baza podataka.
„Ministarstvo za zajednice i povratak nikad do sada nije imala data bazu sa preciznim podacima aplikanata i dobitnika. Sam taj sistem u procesu adaptiranja ide i preko opština koje su prošle kroz trening da rukovode njime. Znam da zbog ljudskih resursa može biti problem na početku“.
Data baza će raditi na osnovama prikupljanja podataka za izgradnju kuća, rekonstrukciju kuća, renoviranje, te građevinski materijal, prehrambenih i higijenskih paketa.
„Ministarstvo je u intenzivnoj komuniraciji sa premijerom i članovima vlade, gde bi uskoro trebalo da obavimo još jedan poziv koji će se ticati individualnih beneficija privrednika koji mogu da pomognu jačanju našeg sistema. Ministarstvo je svakako tu i mi ćemo uvek raditi na urgentnim potrebama“, kazao je Rašić.
Rašić ponovo moli Šubarićevu da dodeli plac Stanojevićima
Nakon objavljivanja priče na našem portalu o lošim uslovima života porodice Stanojević iz Lapljeg Sela, Rašić je posetio ovu porodicu i javno zamolio predsednicu opštine Gračanica Ljiljanu Šubarić da im dodeli plac, nakon čega se, kako navodi ministar za zajednice i povratak, i pismeno obratio Šubarićevoj.
„Ja sam poslao pismo gospođi Šubarić sa istim tekstom da je molim da damo plac ali to se još nije desilo. Ja ću je zamoliti još jednom, stvarno mislim da neke stvari prevazilaze naša neistomišljenja, mada ne smatram da smo mi toliko različiti, ali moramo biti praktični. Ako nemamo praktičan način primene onda to ostaje samo jedna lepa bajka koja može uskoro da se završi“, naglasio je Rašić.
Osim tema vezanih za rad ministarstva, Rašić je odgovarao i na druga politička pitanja.
Rekao je da je sasvim logično da i Srpska lista učestvuje predstojećem procesu izbora na severu koji su zakazani kraj aprila.
„Ako se to ne bude desilo, oni će biti spremni da bojkotuju. Koliko ja znam postoji samo jedan kandidat u Leposaviću, to znači da ako do toga dođe vi imate legalnost ukoliko bude samo jedan kandidat, ali mislim da do toga neće doći svakako“, naveo je on.
„Direktor Kancelarije za zajednice treba da bude iz civilni predstavnik“
Suficit od milion evra nije vraćen u budžet Vlade Kosova samo od strane Ministarstva za zajednice i povratak već i od Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova koja već tri godine nema direktora. Na pitanje novinara, šta misli o tome što ova kancelarija već tri godine nema direktora, Rašić je odgovorio:
„Ja sam iskreno bio razočaran performansom koji je Kancelarija premijera za zajednice imala prošle godine, a to moje razočaranje je rezultiralo suficitom koji je objavljen 30. decembra prošle godine kada smo imali poslednju sednicu Vlade u 2022. gde je suficit proglašen 825.000 evra u Kancelariji premijera za zajednice, a to se u vodi kao ušteda u bukvalnom prevodu. Ja sam izrazio moje nezadovoljstvo, da takve stvari više ne sme da se dešavaju i da je šteta time veća, što ne samo da je u suficit otišlo 825.000 evra“.
Ministar za zajednice i povratak kaže da je u toku novo uputstvo koje bi uskoro trebalo da se nađe pred Vladom Kosova, a koje predviđa da direktor Kancelarije za zajednice bude civilni službenik koji bi na toj poziciji mogao da bude tri godine.
„Ne znam šta će da se desi u ovog godini sa Kancelarijom. Ali ja mislim da se radi na tome da tu bude civilni predstavnik kao direktor, što bi bilo adekvatno“, rekao je Rašić.
Na današnjoj konferenciji došlo je do zamerki pojedinih srpskih novinara, zbog dugogodišnjeg problema sa kojima se susreću zbog neadekvatnog prevoda.
