Nakon odluke EP, njegov zadatak je da formuliše predlog nove strategije proširenja, koju zatim treba da usvoji Evropski parlament i potom da uputi Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
„Predlog izveštaja, koji su mi koleginice i kolege poverili, jasno naglašava vrednost politike proširenja kao strateškog ulaganja u bezbednost i blagostanje Evrope, kao i da je ona već uveliko doprinela uspostavi mira u područjima koja su ranije bila pogođena ratom“, rekao je Picula prilikom imenovanja.
Po njegovim rečima, proširenje je najdelotvorniji instrument spoljne politike EU i jedna od najuspešnijih politika Unije.
„Ono je važno i za Hrvatsku, jer dok god na svim svojim granicama ne budemo imali druge članice EU, nećemo moći u potpunosti da koristimo sve mogućnosti našeg članstva“, istakao je Picula.
Smatra takođe da je proširenje posebno važno danas u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu, kako bi se Ukrajini i Moldaviji dala perspektiva izglednog članstva, ali i kako bi se samoj politici proširenja dao nužni novi podsticaj i zamah.
„Napredak i bezbednost cele Evropske unije zavisi od njene sposobnosti da brani demokratiju unutar i izvan svojih granica, kao i ljudska prava i multilateralni poredak utemeljen na jasnim pravilima“, smatra hrvatski evroparlamentarac.
Govoreći o odnosima sa potencijalnim novim članovima, Picula ističe kako je nužno da članice EU počnu da ispunjavaju svoje obveze prema kandidatkinjama koje ispunjavaju uslove koji su pred njih postavljeni, da izbegavaju korišćenje nerešenih bilateralnih sporova za ucene i blokiranje procesa pristupanja.
Picula u nacrtu izveštaja predlaže da se ubrza integracija zemalja koje pokazuju stratešku orijentaciju i predanost reformama nužnim za članstvo u EU, kao i da im se konačno postave jasnija, transparentnija i doslednija merila uspešnosti, kao i da se poboljša merenje napretka i osigura stalna politička i tehnička podrška tokom celog procesa pristupanja.
Što se hrvatskog susedstva tiče, u predlogu izveštaja se traži da se priznaju postignuća zemalja Zapadnog Balkana otvaranjem pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i odobravanjem liberalizacije viznog režima Kosovu bez odlaganja.
„Nužno je i da EU pomogne Bosni i Hercegovini da što pre dobije status kandidata, kao i da podstakne ubrzanje procesa pristupanja Crne Gore kao najnaprednije zemlje kandidatkinje“, zaključio je Picula.
