Govoreći o jučerašnjim izjavama predsednika Vučića da se „sprema nova Oluja“, Rakočević kaže da oni „20 godina žive te ‘oluje’“.
„Dvadeset godina mi živimo u takvom društvu u kom svaki dan osećamo kako gubimo svoja prava i slobode, to je osnovni osećaj većine Srba i to se definiše na različite načine. Ne možete sa tolikim stresom i presijom, oduzimanjem prava, živeti normalno. Mi smo se getoizirali, saterani smo u geto, te strašne rečenice vas pogađaju i obnavljaju ono što dvadeset godina na različite načine živite“, kaže on.
Neki put, dodaje on, „nije potrebno da se podsećamo tih strašnih termina, kao što je Oluja“.
„Kada je KiM u pitanju, ne može se govoriti na takav način, ne može u Oluji nestati Gračanica, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, nadam se da su to svi shvatili i kosovski Albanci, i međunarodna zajednica i Beograd. Posle pogroma 17. marta, pokazalo se da to nije moguće i da se mora živeti“, kaže on.
Ističe da je sada ključno pitanje „kako politika vidi život“.
„Politika u najvećoj mogućoj meri ne vidi život, jer da vidi, Lajčak se ne bi sastajao sa političarima, već sa ljudima iz geta, sa Albancima koji mogu da pokrenu dijalog u pravcu normalizacije, sa ljudima koji imaju plan… Postoji projekat Kosova koji međunarodna zajednica želi pošto poto da dovrši“, kaže on.
Rakočević kaže da je prvo bilo „nezavisnost ili ništa“, a da smo sada u poziciji „ili priznanje ili ništa“.
„Na Srbiju se vrši pritisak i na sve nas da se Kosovo prizna. Do proglašenja nezavisnosti ovde je bilo da će tada biti ljudskih prava, biće sloboda, ubeđivali su nas da će naši dokumenti svi vredeti, da je sasvim prirodno da mi priznajemo Beograd kao svoj glavni grad… Ništa od toga se nije desilo. Imali smo rezoluciju UN koju smo predavali, Beograd je predavao svoja prava sistematski. Ustupci na terenu nama nisu pomogli“, navodi on.
Kako je rekao, ne mogu da rešavaju osnovna ljudska prava.
„Vi u ovom trenutku imate čoveka u Peći koji je uhapšen pre tri dana zato što je optužen, oduzeta mu je zemlja i kuća, zbog toga što je vojska crnogorskog kralja Nikole 1912. godine navodno na njegovom imanju počinila zločin. I skupština opštine Peć mu je oduzela zemlju i kuću, gotovo deset godina se sudi po kosovskim sudovima, dobio je na Vrhovnom sudu Kosova i optužen je u međuvremenu da je počinio ratni zločin nad Albancima i eno ga u zatvoru. To je simbol našeg položaja, simbol naše nemoći. Kako da zaštitimo Milorada Đokovića koji je danas u zatvoru i kako je taj jedini povratnik u Vitomiricu, koji je bio funkcionalan i mogao da živi, dospeo u zatvor. Šta uraditi sa njim, kako ga zaštititi i da li Evropa može da ga primeti i međunarodna zajednica da ga zaštiti. Beograd nema mehanizme sada. Taj čovek je poznat svuda u tom kraju, svi znaju ko je on, ali se pojavio neko ko kaže ’video sam te da si ubio’ i tog trenutka je otišao u zatvor. Slučaj Milorad Đoković je kao slučaj dečanske zemlje, kada ne možete da sprovedete odluke, vi uključite drugu etničku instancu koja uništi i obesmisli vaš život“, rekao je Rakočević.
Došli smo, tvrdi Rakočević, „do toga da od ZSO nema apsolutno ništa, da nemamo više šta da damo“.
„Vrlo je problematično kako objasniti našu situaciju na KiM, dvadeset godina se dešavaju nedemokratski procesi. Jedina adresa je trpljenje i javnost koja može da podiže opštu svest o nepravdi“, kaže Rakočević.
