Zakon o upotrebi jezika na Kosovu najčešće ne poštuju same institucije, posebno kada je u pitanju srpski jezik koji je jedan od dva službena. Predstavnici institucija to pravdaju tehničkim i finansijskih poteškoćama, stalno ističući da nema dovoljno obučenih prevodilaca.
Svestan situacije oko nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika, premijer Kosova Aljbin Kurti je izrazio spremnost i volju da da svoj doprinos ka poboljšanju.
“Ovde smo danas da obeležimo uspehe u korišćenju jezika na Kosovu i da osnažimo naše zajedničke napore na poboljšavanju slabosti koje još uvek postoje i da stvorimo uslove za sve građane Kosova da rade i ostvaruju rezultate zajednički, ali i da stvorimo osnove da naši ljudi komuniciraju sa ljudima u inostranstvu i stvore osnove i da potvrde evopske i svetske vrednosti”, kazao je Kurti.
Zamenica premijera Emilija Redžepi je istakla da svako nepoverenje i nesigurnost ograničava pristup svakom vidu informacijua i usluga ali i narod koji ne poštuje jezike drugih zajednica.
“Mi kao Vlada Kosova zastupamo tezu ravnopravnog uključenja svih zajednica u kosovskom društvu. Podržavamo poštujemo i institucionalno dajemo podršku zvaničnim jezicima na Kosovu. Njihovoj primeni. Međutim, imali smo sa premijerom sastanak sa predsednicima opština i skoro nijedna opština na Kosovu ne koristi dva jezika, počev od njihove veb stranice koja je zvanična”, kazala je Redžepijeva.
Ona je izrazila nadu da će se dobrom strategijom Vlade Kosova ispraviti ova greška , ali i da će se podići svest o poštovanju različitosti.
Ministar administracije i lokalne samouprave ističe da je veći problem u centralnim nego u lokalnim insititucijama.
“Možemo da kažemo da na lokalnom nivou postoji jedno poboljšanje što se tiče višejezičnosti, ali na centralnom nivou nije tako. Ima puno toga da se radi na poboljšanjima. Na lokalnom nivou imamo broj zaposlenih koji su u okviru predviženih kvota, ali ipak nam je potrebna podrška da povećamo kvalitet prevoda i mogućnost da dokumentacija bude na svim jezicima dostupna”, kazao je Elbert Krasnići.
Nedostatak prevoda na srpski
Novinari srpskih redakcija su skrenuli pažnju predstavnicima Vlade Kosova na to da ne dobijaju saopštenja na svom maternjem jeziki. Premijer Kuti je rekao da razlog za to nije nedostatak političke volje.
“Ponekad imamo razne nedostatke , ali ti nedostaci ne znače da mi politički tlačimo nekoga. Mislim da možemo da sarađujemo kako bismo imali što više prevoda, ja to želim, imam spremnost i interes. Nema dovoljno dobrih prevodilaca. Ovi nedostaci su ponekada tehničke prirode, i nemaju baš nikakvo političko značenje. Evo ja sad pričam na srpskom, nema nikakvih problema da ja pričam sa vama na srpskom. Ja vam nikada neću reći na ciničan način “naučite i vi albanski”. Ja mislim da što više jezika čovek zna to je
bolje, mislim da bi bilo mnogo bolje da i vi znate albanski ali ja nikad neću reći vama naučite albanski jer je to vaše operedeljenje”, kazao je Aljbin Kurti.
Dodao je da će se ubuduće obezbeđivati prevod na sve jezike, ali je kazao i da je to u kratkom vremenskom roku neizvodivo.
Na njegovo izlaganje nadovezala se potpredsednica vlade Emilija Redžepi.
“Kao Vlada nasledili smo veliki broj problema po pitanju prevodjenja. U svakom ministarstvu i javnoj instituciji na centralnom i lokalnom nivou postoje sektori prevodilačke službe gde nedostaju prevodiociil i ih nema uopšte. Retko kad neko od Srba u Parlamentu brani jezičke interese. Retko, gotovo nikada se ne govori oimplementaciji srpskog jezika u institucije Kosova”, kazala je Redžepi.
Poverenik za jezike u Vladi Kosova Slabviša Mladenović smatra da se Zakon o upotrevi jezika se ne primenjuje u punoj meri i da postoje manjkavosti u njegovoj primeni.
“Dovoljan pokazatelj su mejlovi iz ministarstava koji ne stižu na srpskom jeziku. To na negativan način utiče i na ostvarivanje ostalih prava građana kao što su pristup pravdi zapošljavanje, obrazovanje, informisanje”, kazao je Mladenović.
Po njegovom mišljenju rezultat ovakvog stanja je ograničena potpuna integracija jezičkih zajednica u kosovsko društvo.
“Tokom predhodnih godina na osnovu monitoringa i žalbi od strane medija i nevladinih organizacija, Kancelarija poverenika za jezike je razvila niz preporuka koje su u njenoj nadležnosti a one se tiču povećanja kapaciteta i kvaliteta jezičkih usluga, usklađivanja normtivnih akata sa Zakonom o upotrebi jezika i jačanja svesti građana sa jezičkim pravima”, rekao je Mladenović.
Dodao je da sadašnji sastav Vlade čini izvesne pomake, a jedan od njih je inicijativa za formiranje Službe za harmonizaciju i prevođenje pri Kancelariji poverenika za jezike čime će se rešiti problem prevoda za
zakonodavstvo i normativnih akata.
Šef OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport tvrdi da je ova misija posvećena podršći zvaničnim naporima Vlade Kosova da na centralnom i lokalnom nivou obezbedi dvojezičnost koja će se poštovati u praksi.
“Nema resursa za prikladno učenje jezika, kod mladih postoji nezainteresovanost za učenje jezika drugih zajednica, imamo nedostatak resursa da se obezbede prevodi na službene jezike . Ali ima i pomaka kao
što je Studijski program Balkanistike”, kazao je Devenport.
I šefica misije Međunarodne organizacije za migracije Ana Rostocka je pohvalila pokretanje Katedre za Balkanistiku na Filozofskom fakultetu u Prištini.
Pre otvaranja diskusije o višejezičnosti i njenoj primeni na Kosovu premijer Aljbin Kurti je zajedno sa ministrom administracije lokalne samouprave Elljbertom Krasnićijem napustio okrugli što se protumačilo svojevrsnim hendikepom događaja.
Aleksadar Stojanović iz Centra za razvoj lokalnih sredina u Kosovskoj Mitrovici smatra da dijalog koji je premijer Kurti najavio sa civilnim sektorom uveliko kasni.
“Danas se odazvao mali broj organizacija civilnog društva, neki se čak spremaju i na bojkot i prekid saradnje zbog nezadovoljstva zbog izmeverenih očekivanja i nesklada između obećanja i stvarne situacijeM na terenu. Novinari često nemaju prevod prilikom praćenja rada Skupštine Kosova, unutar ministarstava se ne ažuriraju dokumenta, odluke i sudska rešenja su isključivo na Albanskom jeziku “, kazao je Stojanović.
“Govor premijera je zvučao odlično samo je problem što to nije istina“, kazao je direktor Televizije Mir Nenad Radosavljević.
“Pokazalo da na terenu stvari ne stoje tako kako je on pričao u svom izlaganju. On je doduše sebe ogradio malo, on je rekao da je ponosan na zakone i što je u redu, zakoni su dobri, problem je što se oni ne sprovode ”, rekao je Radosavljević.
Orkugli sto na temu “Kosovo kao višejezično duštvo” organizovao je Centar za humanitarni dijalog u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM).
