„Nastavljeno je sa izricanjem blagih kazni osuđenicima za trafiking. Vlada nije usvojila Nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima u periodu 2020-2024. Policija je nastavila da klasifikuje prisilno prosjačenje dece kao roditeljsko zanemarivanje ili zlostavljanje, a ne kao trgovinu ljudima. Zbog neadekvatnih postupaka identifikovanja osoba koje su prisilno prosjačile vlasti su verovatno deportovale pojedine neidentifikovane žrtve trgovine ljudima“, što su između ostalog, razlozi zbog kojih Kosovo – prema tumačenju američkog Stejt departmenta, ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima.
Ipak, ukazano je da ulaže značajne napore u odnosu na prošlogodišnji izveštaj i imajući u vidu pandemiju kovida.
„Napori su podrazumevali krivično gonjenje i presude protiv više osumnjičenih trgovaca ljudima i identifikaciju više žrtava. Kosovsko državno tužilaštvo osnovalo je timove za bolju koordinaciju slučajeva trgovine ljudima u tri regiona. Izdvajaju se veća sredstva za skloništa koje vode nevladine organizacije. Kosovske vlasti organizovale su kampanje podizanja svesti, dok su se koordinaciona tela susretala i objavljivala tromesečne izveštaje“, navedeno je u tekstu. .
Među preporukama datim Kosovu nalaze se istraga, gonjenje i kažnavanje odgovornih za trgovinu ljudima u skladu sa propisanim kaznama
„Pojačati napore na identifikaciji i pomoći deci eksploatisanoj prisilnim prosjačenjem. Usvojiti, obezbediti resurse i primeniti Nacionalni plan protiv trafikinga 2020-2024. Nastaviti savremen obuke sudija, tužilaca i organa za sprovođenje zakona o trgovini ljudima, kao i osnažiti zaštitu poverljivosti podataka o žrtavama“, precizirano je, između ostalog, u tekstu.
Kako se navodi, u proteklih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve na Kosovu, a trgovci ljudima isto čine žrtvama sa Kosova u inostranstvu. Kriminalne mreže interno eksploatišu žrtve u seksualnoj trgovini.
„Brojne žrtve seksualne trgovine na Kosovu su tamošnje devojke, mada trgovci prisilno dovode žene iz Albanije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, i drugih država. Žene se regrutuju lažnim pričama o braku ili zaposlenju kao plesačice i pevačice, a žrtve se onda primoravaju na seksualnu trgovinu u privatnim kućama i apartmanima, noćnim klubovima i salonima za masažu“, navodi se u izveštaju.
Ukazano je i da su deca sa Kosova, Albanije i drugih susednih zemalja prisiljena da prose.
„Marginalizovani Romi, Aškalije i Egipćani, posebno deca, izložena su prisilnom prosjačenju i trgovini koju često čine njihovi roditelji ili rođaci. LGBTQI+ osobe, migranti, tražioci azila i izbeglice takođe su izloženi većem riziku trgovine ljudima“, neki su od zaključaka teksta u odeljku o Kosovu.
Izvještaj Stejt departmenta o trgovini ljudima jedan je od najsveobuhvatnijih izvora informacija o borbi protiv trgovine ljudima koju sprovode vlade širom sveta.
Prvi dokument objavljen je 2001. godine.
