U rodni grad se vratila nakon dve decenije izbeglištva u Srbiji, ali njen povratak u sredinu u kojoj su tokom rata srpske snage ubile više od hiljadu njenih albanskih sugrađana, naišao je na nezabeležen otpor i proteste.
Godinu dana kasnije, Gašić kaže da veruje da su građani Đakovice prihvatili njen povratak, te da više nema problema.
“U najgore vreme sam preživela, pa ću i ovo da preživim”, navodi ona.
Radio Slobodna Evropa (RSE) obratio joj se nakon što je kosovski ombudsman zatražio od lokalnih vlasti da odgovore šta su preduzeli po zahtevu Dragice Gašić da joj se omogući renoviranje stana.
“Stan prokišnjava, mora da se popravi i krov, pa onda da se gletuje i da se okreči. Ali celi stan treba generalno da se renovira”, opisuje Gašić i dodaje da će strpljivo čekati opštinsku dozvolu.
Šta je tražio ombudsman?
Opština Đakovica ima rok od 30 dana da Kancelariji ombudsmana navede koje je korake preduzela u realizaciji njihove preporuke da se povratnici Dragici Gašić, omogući “slobodno i nesmetano korišćenje stana”, te da joj se dozvoli renoviranje istog.
To je za RSE potvrdila zamenica ombudsmana na Kosovu, Marija Radulović.
Ipak, ona podvlači da preporuke omudsmana (narodni advokat) nisu obavezujuće, odnosno nemaju izvršnu funkciju.
“Svaka nacionalna institucija za zaštitu ljudskih prava, u ovom slučaju ombudsmana, daje preporuke. Međutim, kada se izda izveštaj u kome je pronađeno kršenje ljudskih prava, određena institucija je u obavezi da u roku od 30 dana obavesti o konkretnim merama koje je preduzela. To je sledeći korak”, rekla je Radulović.
Dragica Gašić se u svoj stan vratila početkom juna 2021. nakon što joj je isti oslobodila Kosovska imovinska agencija (Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine).
Od tada pokušava da dobije dozvolu za renoviranje, ali bezuspešno.
Kakav je stav lokalnih institucija?
Uprkos naporima, RSE nije uspeo da od lokalnih vlasti u Đakovici dobije odgovor da li će povratnici omogućiti da renovira svoj stan, kako je to zatražila Kancelarija ombudsmana.
Prethodno je prošle godine opština Đakovica od Osnovnog suda u tom gradu zatražila da Gašićevoj “poništi ugovor o izdavanju stana sa zahtevom za privremenu meru”.
Međutim, sud je ovakav zahtev lokalnih vlasti odbio uz obrazloženje da je “neosnovan i nepotreban”, te je Dragici Gašić dozvoljeno da boravi u svom stanu.
RSE se obratio i Osnovnom sudu u Đakovici sa upitom dokle se stiglo sa postupkom u slučaju Dragice Gašić i njenog imovinskog prava, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Gradonačelnik Đakovice Ardian Đini je u ranijim izjavama lokalnim medijima na Kosovu rekao da je Gašić stan kao svoje vlasništvo uknjižila 1997. godine, u vreme režima Slobodana Miloševića i da su to bila “sporna vremena”.
Zašto je bio sporan povratak?
Početkom juna prošle godine jedanaest nevladinih organizacija sa teritorije opštine Đakovica je izrazilo nezadovoljstvo zbog povratka Dragice Gašić iz redova srpske zajednice.
U Đakovici je tokom ratne 1998. i 1999. godine ubijeno više od hiljadu albanskih civila, većinom muškaraca.
Neki od njih se i dalje vode kao nestali jer njihova sudbina još nije rasvetljena.
Međutim, Fond za humanitarno pravo Kosovo i Inicijativa mladih za ljudska prava su izrazili zabrinutost povodom prava na povratak Dragice Gašić u Đakovicu, uz navode da se ne poštuje duh Ustava Kosova, konkretno član 156. u kome piše da će Kosovo “promovisati i olakšavati bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno raseljenih lica, i da će pomagati istima da povrate svoju imovinu i lične stvari”.
Takođe, u godišnjem izveštaju za 2021. godinu, Kancelarija ombudsmana je navela da jedan broj pripadnika manjinskih zajednica ne može slobodno da raspolaže svojom nepokretnom imovinom.
“Činjenica je da je poslednjih godina došlo do pomaka u rešavanju imovinsko-pravnih pitanja. Vlasti, međutim, moraju osigurati da sva lica raspolažu svojom imovinom u potpunoj saglasnosti sa zakonom i uživaju svoja prava, garantujući im sudsku i institucionalnu zaštitu”, navedeno je u izveštaju.
Proces povratka dug dve decenije
Proces povratka Srba na Kosovo traje više od 20 godina, ali uglavnom u ruralnim sredinama a ne u gradovima.
Kosovo do danas nije uspelo da reši ni pitanje punog povratka Albanaca raseljenih sa severa, gde živi većinski srpsko stanovništvo.
Na osnovu zakonodavstva, sva raseljena lica imaju pravo da se vrate na Kosovo, i u tome im pomažu nadležne institucije, Ministarstvo za zajednice i povratak, opštinski direktorijati za zajednice i povratak, te razne organizacije.
Vlada Kosova je 2018. godine, dok je premijer bio Ramuš Haradinaj, usvojila i uredbu “Za povratak raseljenih lica i trajna rešenja”, koja se odnosi na stvaranje neophodnih uslova za postizanje trajnih rešenja za raseljena lica unutar Kosova i u regionu, a koja su raseljena kao posledica konflikta u periodu od 28. februara 1998. do 31. marta 2004. godine.
Glavni akteri za proces povratka su Ministarstvo za zajednice i povratak, opštinske kancelarije za zajednice i povratak, kao i ostali relevantni partneri koji podržavaju proces povratka i reintegracije.
