Agon Maljići, predsednik upravnog odbora S’bunker-a, objasnio je u svom uvodnom govoru zašto je baš „Stvaranje osnova za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije“ odabrano kao tema prvog KPDS-a.
„Prvo, ovo je odlučujući trenutak za evropsku bezbednost, imajući u vidu rat u Ukrajini. Ovo utiče na sve nas i čini rešavanje naših regionalnih problema urgentnijim. Ovaj problem neće nestati, samo će rasti i verovatno će biti gore pre nego što postane bolje. Drugo, imamo osećaj odgovornosti da kao civilno društvo učinimo nešto kako bismo se pozabavili regionallnim i evropskim problemima“, rekao je on.
Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative (NSI) je rekla da je civilno društvo retko preostalo zdravo tkivo srpsko-albanskih odnosa, ali da i ta saradnja nije bez izazova. Dodala je da NSI radi na tome da stvori okruženje za iskrenu diskusiju između zajednica, u kojem ne postoje tabu teme i preko kojih je moguće razlučiti između pravih emotivnih okidača etničkih zajednica i onoga što su zapravo politički spinovi. Dodala je i da je važno za proces dijaloga da postoji puno razumevanje i rad na rešavanju problema koji utiču na zajednice, posebno zajednicu kosovskih Srba:
„Ovo je posebno važno jer je, između ostalog, dijalog u Briselu, oteo kosovskim Srbima političku samostalnost. Možemo da kažemo da, kao civilno društvo, ono što smo imali da kažemo, nije uvek proizvodilo željene efekte, ipak jesmo uvek imali osećaj da nas neko sluša i da smo u nekoj meri, ipak uticajni. To nas je motivisalo da nastavimo da radimo i zato smo i danas ovde“, kazala je ona.
Mentor Vrajoli, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS), rekao je da je „cilj KPDS da omogući i oblikuje regionalni dijalog o izazovima i mogućnostima za postizanje mira i jačanja demokatije u našim društvima“. Uz to, gospodin Vrajoli je podvukao da civilno društvo teži rešavanju bilateralnih sporova u regionu i „posebno želi da vidi trajno i održivo rešenje za odnose Kosova i Srbije, pri čemu smo spremni da pomognemo u ostvarenju ovog cilja i dovođenju zemalja bliže Evropskoj uniji“.
U svom govoru za KPDS Manuel Zaracin, specijalni predstavnik nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana je rekao da je „prošlost i budućnost regiona uvezana sa obećanjem evropske budućnosti i svi naši napori su usmereni na ostvarenje te ideje“.
„Želimo da postignemo stvari, želimo da postignemo dogovore da idemo dalje sa energijom solidarnosti i zelenom agendom u regionu, da daju novi podsticaj zajedničkom regionalnom tržištu, regionalnoj integraciji, slobodama poput onih dogovorenih u Sofiji (Bugarska), i po pitanju upotrebe, saradnje i kulture u regionu. Ovo činimo punim srcem i punim naporima jer smatramo da je ključan zamah da se i dalje nastavi sa ovim, kao sporednom linijom, ka onome što je neophodno da se postigne u dijalogu“, naveo je on.
Sintija Kuk, zamenica šefa odseka za politike, Ambasade SAD na Kosovu istakla je da je „Ukrajina stvorila novi osećaj hitnosti. Podržavamo dijalog koji vodi EU zasnovan na međusobnom priznanju. EU integracije će doneti nove mogućnosti dvema zemljama“.
U razgovoru sa Majom Piščević, višom savetnicom Atlantskog saveta za Evropu, Dejmon Vilson, predsednik i izvršni director Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), je rekao:
„Sada je, više nego ikada pre, vreme za hrabre poteze za konsolidaciju budućnosti Zapadnog Balkana“.
Tokom dvodnevne konferencije, NSI je predstavio četiri potencijalna scenarija odnosa Kosova i Srbije 2027. godine. Dokument na kom je radilo trinaestoro eksperata predstavili su Jovana Radosavljević i potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje, Špetim Gaši.
Svrha dokumenta je da ispita potencijalne buduće scenarije odnosa Kosova i Srbije i ohrabri javnu debatu o preduslovima da se ti odnosi budu najbolji mogući, kao i upozori na one preduslove koji odnose mogu odvesti u pogrešnom smeru. Panel diskusiju nakon prezentacije papira vodili su Bljerim Šalja, bivši koordinator za briselski dijalog ispred Kancelarije predsednika Kosova, Sonja Liht, predsednica Fondacije BFPE za Odgovorno društvo i Damir Marušić, viši savetnik Atlantskog saveta iz Vašingtona.
Dokument je dostupan OVDE.
U dugoj panel diskusiji Ljabinot Hodža je predstavio svoj predlog praktične politike „Perspektiva Zapadnog Balkana za pridruživanje EU nakon rata u Ukrajini“. Panel diskusiju su vodili savetnica premijera Albanije, Odeta Barbuluši, Simonida Kacarska, direktorka, European Policy Instituta u Skoplju i Srđan Majstorović, predsedavajući upravnog odbora Centra za evropske politike iz Beograda. Dokumet je dostupan OVDE.
Završni panel prvog dana KPDS, je bio fokusiran na temu „Rešavanje regionalnih bilateralnih sporova: Od rizika do mogućnosti, promena narativa“, koja je počela prezentacijom S’bunkerovog papira „Oportuni trošak zastoja u odnosima Kosova i Srbije“ autora Marka Savkovića i Bernarda Nikaja. U panel diskusiji učestvovali su Ditmir Bušati, bivši minister spoljnih poslova Albanije, Nikola Dimitrov, bivši zamenik premijera Severne Makedonije, Jovana Marović, zamenica premijera Crne Gore i Visar Imeri, izvršni director Instituta za socijalne politike „Musine Kokalari“. Papir je dostupan OVDE.
Drugi dan KPDS je počeo diskusijom o ulozi civilnog društva u sprečavanju konflikta. Najpre je predstavljen dokument „Mapiranje i analuza institucionalnih mehanizama i inicijativa civilnog društva koje teže da neutrališu potencijal za konflikt“ autora Ramadana Iljazija i Teute Avdimetaj. Papir analizira vladine i nevladine institucije i prakse koje omogućavaju smanjenje etničkih tenizja na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i Srbiji. Panel diskusiju o ovoj temi je moderirala Zana Cimilji, dopisnica N1, a govorili su Belgzim Kamberi, Institut za socijalne politije „Musine Kokalari“ sa Kosova, Vlora Rečica, Institut za demokratiju iz Severne Makedonije i Sofija Todorović, iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije. Papir možete preuzeti OVDE.
KPDS je završen zajedničkom izjavom koja poziva Kosovo i Srbiju da normalizuju odnose i promovišu regionalnu saradnju.
