Ranije su bojkotovali – pa je Bujanovac, oko 60 odsto naseljen Albancima, „na papiru“ imao manje od hiljadu pripadnika te manjine.
„Mi smo 2002. učestvovali svi na popisu stanovništva. Godine 2011. nismo zato što Republički zavod za statistiku nije hteo da ispuni uslove koje smo tražili, a pre svega se radilo o adekvatnom broju popisivača – Albanaca, koji bi radili i popisivali stanovništvo u albanskim naseljima“, kaže Šaip Kamberi, narodni poslanik iz Partije za demokratsko delovanje.
Na istoj je liniji razmišljanja i predsednik opštine Nagip Arifi, koji takođe poziva Albance da pokažu koliko ih ima ili – kako se već čulo, da je Preševska dolina njihova.
„Ja ne znam da li znate koja je zvanična statistika – u celoj Republici Srbiji živi 5.800 Albanaca. Da li je to tačno?“, pita se Arifi.
„Mi nismo izašli na popis 2011. godine, popisano je svega 5.800 Albanaca i naš Nacionalni savet se finansira na osnovu tog broja. Bez obzira na to što posebni birački spisak na koji su upisani Albanci, ima preko 30.000 Albanaca. Očekujem da bi se povećanjem broja stanovnika trebalo povećati i ono što je nama bitno – budžet koordinacionog tela koje finansira kapitalne projekte za ove opštine“, napominje Kamberi.
Zato je za Kamberija, jedinog albanskog poslanika u srpskom parlamentu, važan realan broj stanovnika u tri većinski albanske opštine na jugu. Sem što očekuje poboljšanje nacionalnog statusa svoje manjine, tu su i ekonomska davanja države, broj lekara u Domu zdravlja i slično, od čega će, tvrdi, korist imati svi.
„Bez obzira na to što će se ovde sigurno deliti ljudi na to da li ima više Srba ili Albanaca, na kraju je zajednički interes da imamo što više stanovnika“, smatra Kamberi.
Do te mere je popis ovde sada važan, da albanski lideri i organizacije obilaze i najudaljenije kuće i objašnjavaju zašto je bitno da se popišu.
„Da pokažemo da smo ovde zaista većina. U Preševu je 97 odsto Albanaca, Bujanovcu oko 60 odsto. U Medveđi je sasvim neki mali broj, međutim, tamo nema ni Srba“, rekao je aktivista Agon Islami.
„Ja mislim da je Albancima sada važno da pokažu da ih na nivou Pčinjskog okruga ima bar 30 odsto. A, to predstavlja jednu bitnu političku i svaku drugu snagu uoči nekakvih pregovora i dogovora koji se očekuju između države i Albanaca, a tiču se integracije u državni sistem“, zaključuje novinar portala Bujanovačke Nikola Lazić.
