Radi se o ključnom dokumentu koji će biti osnova za donošenje odluke o viznoj librealizaciji za Kosovo na nivou država članica Evropske unije (EU).
Prema dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, Kosovo je uspostavilo snažan pravni i operativni okvir za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i suočavanje sa migracionim i bezbednosnim rizicima.
„Kosovo je nastavilo da konsoliduje napredak u ključnim oblastima identifikovanim u mapi puta liberalizacije. Shodno tome, osnova za preporuku Komisije iz 2018. da se državljani Kosova izuzmu od zahteva za vizu u pogledu kratkih boravaka ostaje u potpunosti važeća“, navodi se u dokumentu Evropske komisije.
Zakonodavne procedure koje bi vodile do odluke o ukidanju viznog režima počinju formalno 13. oktobra, kada će se okupiti radna grupa za vize koja će otpočeti prvu raspravu oko ovog pitanja.
Kosovo je 2012. godine dobilo Mapu puta za viznu liberalizaciju. Zatim je 2018. Evropska komisija potvrdila da je zemlja ispunila sve kriterijume za ukidanje viznog režima.
Evropski parlament, jedna od dve institucija koje o tome odlučuju, je u nekoliko navrata glasao za viznu liberalizaciju za Kosovo.
Pitanje je godinama nailazilo na zastoj na političkom nivou, odnosno u Savetu ministara EU koje donosi konačnu odluku, zbog nedovoljne političke volje da se proces nastavi.
Prema procedurama u evropskim institucijama, nakon što Evropska komisija preporuči viznu liberalizaciju za jednu zemlju, proces odlučivanja se vodi na dve piste: na nivou Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU.
Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana čiji građani ne uživaju slobodu kretanja u Šengen zoni.
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju viznu liberalizaciju od decembra 2009. godine, a Bosna i Hercegovina i Albanija su to dobili godinu dana kasnije, u decembru 2010. godine.
