Evropska komisija će sutra objaviti paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju koja je u procesu evropskih integracija.
U delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije se navodi da je u proteklom periodu (od 12 meseci) došlo do redovnih susreta glavnih pregovarača, te je bio jedan sastanak lidera, koji je održan 18. avgusta između premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U tekstu se spominje dogovor koji je postignut o Mapi puta za primenu sporazuma o energetici, te onaj koji se odnosi na putovanje samo sa ličnim kartama, ali se naglašava da je potrebna hitna posvećenost obe zemlje za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
„Kosovo bi trebalo da se angažuje na konstruktivniji način i da uloži dodatne značajne napore za sprovođenje svih dogovora postignutih u prošlosti, kao i da doprinese postizanju sveobuhvatnog, pravno-obavezujućeg sporazuma za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Takav sporazum je hitan i ključan da bi se omogućilo Kosovu i Srbiji da napreduju na svom evropskom putu“, navodi se u nacrtu izveštaja.
Dodaje se da je Kosovo zadržalo opšte dobre odnose sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, ali da nije došlo do promene u formalnim odnosima Kosova sa Bosnom i Hercegovinom koja ne priznaje nezavisnost Kosova, te da obe države i daje održavaju strogi vizni režim.
U izveštaju se, pored toga što Samoopredeljene, kako se kaže, ima solidnu većinu u parlamentu rad Skupštine Kosova loše ocenjuje.
„Na rad Skupštine i dalje negativno utiču polarizujuća politička atmosfera i teškoće da se postigne potreban kvorum za donošenje odluka, uprkos činjenici da je Vlada zasnovana na jakoj većini“, ocenjuje se u nacrtu izveštaja.
Prema ocenama, to se dešava zbog lošeg upravljanja zakonodavnom agendom, ali i zbog, kako se navodi, opozicionih poslanika uzdržanih pri glasanju, kako bi sprečili donošenje odluka.
U nacrtu dokumenta se ocenjuje da je postignut određeni napredak usvajanjem značajnog antikorupcionog zakonodavstva, međutim, smatra se da postoji potreba da se poboljša implementacija ukupnog pravnog okvira.
„Uprkos uloženim naporima, potrebna je snažna politička volja da se nastavi efikasno rešavanje sistemskih rizika od korupcije i snažan odgovor na korupciju na visokom nivou“, navodi se u dokumentu.
Takođe se ocenjuje da je postignut ograničeni napredak u istrazi i osuđivanju slučajeva organizovanog kriminala, dok se posebno izazovnom ocenjuje borba protiv organizovanog kriminala na severu Kosova.
Pravosuđe se u dokumentu ocenjuje „sporim, neefikasnim i podložnim nepotrebnim uticajima“.
Predlaže se da se reforme u pravosuđu prvo sprovedu korišćenjem postojećih instrumenata za očuvanje integriteta, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema.
Podsetimo, ranije tokom dana je Radio Slobodna Evropa koji je imao uvid u nacrt izveštaja EK o Srbiji javio da je on nepovoljan, te da je stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom „značajno smanjena“, i da je od 64 odsto kolika je bila 2020, pala na 45 odsto.
