„Neprihvatljivo je stalno insistiranje međunarodnog predstavnika na Kosovu da se primeni protivustavna i antipravna odluka Ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine, kojom se priznaju i legalizuju odluke Miloševićevog vremena“, poručili su juče albanski istoričari iz udruženja „Alji Hadri“ iz Dečana.
Njihova poruka usledila je nakon što je američki ambasador Džefri Hovenijer u intervjuu za RTV Kim još jednom naglasio da odluka kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani treba da se sprovede.
„Mislim da smo bili prilično jasni, zajedno sa našim partnerima iz Kvinte, po ovom pitanju. Verujemo da je ovo pitanje vladavine prava, to je tako jednostavno. Mi verujemo da postoji odluka Ustavnog suda. Iz naše perspektive, kao što smo u prošlosti javno pozivali, ona treba da se sprovede. Ovo nije nešto o čemu treba pregovarati ili u ovom trenutku razgovarati. To se desilo, ali sud je presudio. U demokratiji, vi sledite odluke Ustavnog suda“, naveo je Hovenijer u intervjuu.
Uprkos stavu američkog ambasadora, ali i mnogih međunarodnih predstavnika na Kosovu, udruženje istoričara Kosova „Alji Hadri“ iz Dečana, koja je inače među najglasnijima u protivljenju sprovođenja odluke kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani ponovo tvrdi da je takva odluka „u suprotnosti sa članom 113. stav 7. Ustava Republike Kosovo“.
Oni su stoga pozvali da takvu presudu ne sprovodi nijedna stranka, niti Katastarska kancelarija u Dečanima, kao ni kosovska Katarstarska agencija.
Smatraju da bi u suprotnom, to bio opasan presedan za Kosovo.
„Crkve koje je izgradio Miloševićev režim u našoj zemlji tokom 1989-1999, počev od one na imanju Prištinskog univerziteta, zatim u Đurakovcu i Banji i Peći, u Istoku, Drenovcu u Klini, Grmovu iz Vitine, Klokotu, Brnjaku, Orahovcu i svuda po drugim mestima na Kosovu – sve su političke“, poručili su.
Dodaju da kosovske institucije imaju obavezu da štite „suverenitet i Ustav“, te da istoričari sa velikim interesovanjem prate imovinski spor između preduzeća „Apiko“ i „Iliria“ i manastira Visoki Dečani.
„Miloševićev genocidni režim je 1993. godine, a zatim 1997. godine, odlukama dodelio imovinu preduzeća ’Apiko’ i ’Iliria’ manastiru Dečani. Dakle, nasilni režim, sa nasilnim zakonima, dodelio je imovinu Manastiru Dečani“, tvrde albanski istoričari.
I ovog puta poručuju da je Visoke Dečane sačuvalo i „beskonačno čuva“ lokalno stanovništvo, te su manastir pozvali da se „povuče iz antialbanske politike i koegzistira sa njima“.
Osim ovih istoričara iz Dečana sprovođenju odluke kosovskog Ustavnog suda o manastirskoj zemlji, protive se ili iskazuju nezadovoljstvo i najviši kosovski zvaničnici.
Da je manastiru ovu zemlju dao „Miloševićev režim“, još pre 25 godina, te da uprkos odluci suda, postoje „upravni predmeti“ u vezi sa imovinom, nedavno je poručio i kosovski premijer Aljbin Kurti.
Kurti takođe poziva na dijalog sa manastirom kako bi se „ovo pitanje rešilo“, dok se sa druge strane žali što je on jedini premijer koga u ovom manastiru nisu primili na sastanak, za razliku od njegovih prethodnika, na šta je reagovao i sam manastir, kao i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Osim njega, i kosovska predsednica Vjosa Osmani je nedavno u intervjuu za RSE navela kako „treba biti veoma oprezan sa presedanom koji se stvara odlukom Ustavnog suda Kosova u slučaju manastira Visoki Dečani“, pomenuvši takođe Miloševića.
„Ne zaboravite da je Milošević davao i uzimao zemlju 90-ih godina bez ikakvih kriterijuma, bez ikakve odluke, to je potpuno na diskriminatorskoj osnovi. I čak, on je to radio tokom godina 1998-99, kada smo mi bili u ratu, kada je izvršio genocid nad narodom Kosova. Dakle, ovo je osnovni problem ove odluke“, rekla je Osmani.
Međutim za međunarodnu zajednicu, ali i za srpsku zajednicu na Kosovu, ovo pitanje je rešeno još 2016. godine odnosno donošenjem odluke kosovskog Ustavnog suda.
Kosovski ustavni sud je pre šest godina, a nakon 16 godina dugog sudskog procesa, potvrdio odluku Vrhovnog suda – da 24 hektara zemlje pripada manastiru Visoki Dečani.
Uprkos toj presudi, kosovske vlasti već godinama odbijaju da sprovedu odluku, a upravo to je bio jedan od razloga prekida komunikacije SPC sa kosovskim vlastima.
„Zbog neviđenog kršenja vladavine prava i verskih sloboda protiv naše zajednice Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu je prekinula kontakte sa kosovskim vlastima. Otvorena etnička i verska diskriminacija prema našoj Crkvi nanosi štetu svim građanima Kosova“, naveli su iz Visokih Dečana ranije ove godine.
