Kirbi, iskusni diplomata koji je u Beogradu službovao od 2012. do 2016, ističe da su uprkos odluci srpske zajednice da bojkotuje poslednje lokalne izbore na severu Kosova, na njih izašli predstavnici drugih zajednica.
“Izašlo je manje od 4 odsto biračkog tela. To je doprinelo pobedi političara koji predstavljaju etničke Albance. To je rizik koji su Srbi preuzeli bojkotujući izbore. Partije etničkih Albanaca dobile su većinu glasova, ali ne i većinsku podršku”, kaže Kirbi koji primećuje i da se kosovski premijer Aljbin Kurti ponaša kao da veruje da u rukama ima snažne adute.
Glas Amerike: Šta vidite kao glavni uzrok krize?
Kirbi: Posmatrajući sa površine deluje da je gospodin Kurti pokretačka snaga sukoba. Izgleda kao da je nezainteresovan za bilo kakve ustupke srpskoj manjini na Kosovu i zvaničnom Beogradu i gospodinu Vučiću u Beogradu. Kurtijeve pristalice podržavaju njegovu tvrdokornost – prkos Beogradu se dobro kotira na Kosovu. Ali, sa druge strane Vučiću ne prijaju Kurtijevi postupci. Suprotstavljanje vlastima u Prištini nailazi na odobravanje njegovih pristalica u Srbiji. Ali, Vučiću je upravo sada potrebna pomoć. Nakon slučajeva masovnih ubistava u zemlji Vučić se našao pod snažnim pritiskom desetinama hiljada građana širom zemlje, koji na gradskim ulicama protestuju protiv nasilja koje godinama muči Srbiju. Tako da su Kurtijevi postupci Vučiću pružili priliku da građane pokuša da odvrati od tih unutrašnjih problema okretanjem ka navodnoj zaštiti Srba na Kosovu – protiv akcija albanskih vlasti na severu Kosova. Imajte u vidu da dobrobit stanovništva na severu Kosova nije dominantni faktor u razmišljanju ni Kurtija ni Vučića.
Glas Amerike: Kako tumačite stavove kosovske vlade, kao i činjenicu da dva gradonačelnika iz Kurtijeve stranke nisu prisustvovala sastanku sa američkim ambasadorom u Prištini?
Kirbi: Premijer Kosova je pod sve većim pritiskom da postigne sporazum sa Beogradom. Verujem da Vašingtonu i Briselu želi da pokaže da, unutar zemlje, uživa snažnu domaću podršku za politiku nepopustljivosti. U tom kontekstu treba tumačiti potez gradonačelnika iz njegove stranke.
Glas Amerike: Kako će napetosti uticati na dijalog?
Kirbi: Usporiće ga. Rešavanje napetosti između Kosova i Srbije omogućilo bi Srbiji da krene napred ka svojim proklamovanim ciljevima pridruživanja Evropskoj uniji. Srbija i Kosovo treba da izvrše unutrašnje reforme neophodne za članstvo u EU. To bi stvorilo uslove za ekonomski rast i napredak za građane obe zemlje. Da bi se dalje napredovalo na tom putu potrebno je da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom – u nekom obliku. Prebacivanjem pažnje na lokalne gradonačelnike sa formiranja Zajednice Kurti se nada da će odložiti trenutak kada bi trebalo da reši to pitanje. To može doneti kratkoročni uspeh. Međutim, nesaglasje sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama može imati dugoročne posledice. Kosovu je potrebna pomoć u razvoju koju obezbeđuju te dve strane. S obzirom na to što se dešava u Ukrajini, Evropska unija i Sjedinjene Države nemaju strpljenja da beskonačno trpe smicalice Prištine i Beograda. Bili smo svedoci krize u vezi sa gornjom granicom američkog duga. Novčana pomoć za Kosovo mogla bi se smanjiti ako Kurti bude preterivao. A građanima Kosova potrebna je naša pomoć.
Glas Amerike: Kako bi, prema vašem mišljenju, izgledalo razrešenje krize?
Kirbi: Potrebno je da Srbija i Kosovo naprave iskorak sa Zajednicom opština. Siguran sam da Evropska unija raspolaže sa dovoljno primera sličnih rešenja za manjine unutar – jedne zemlje koja se mogu razraditi. Potrebno je naći pravni način da u etnički srpskim opštinama posao obavljaju gradonačelnici koji uživaju podršku većinskog dela lokalnog stanovništva.
