Većina je klasifikovana kao krađa ili pokušaj krađe i u nešto manjem broju kao uništenje ili oštećenje javne imovine, uključujući i groblja. Ovo su podaci Kosovske policije koji se citiraju u najnovijem izveštaju Stejt Departmenta o verskim slobodama na Kosovu, a citira se i još jedan policijski podatak, da je tokom prvih šest meseci 2022. godine, zabeleženo 23 incidenata manje u odnosu na isti period godinu ranije. U izveštaju se registruje i to da je ponekad teško da se incident klasifikuje strogo kao verski, zbog česte vrlo uske povezanosti sa etničkim identitetom.
Ipak, u središtu izveštaja su još uvek nedonešeni amnadmani na Zakon o verskim slobodama.
Nepovraćaj manastirske zemlje, neizvršavanje odluke Ustavnog suda
Više incidenata i negativnih trendova u odnosu prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi na Kosovu je registrovano i u ovom izveštaju, a jedno od najistaknutijih jesu i višegodišnji napori da se Visokim Dečanima vrati 24 hektara zemlje, i to prema presudi Ustavnog suda iz 2016, koja se ne sprovodi.
„Opštinski zvaničnici Dečana/Dečani i centralna vlada i dalje ne sprovode odluku Ustavnog suda iz 2016. kojom je potvrđena odluka Vrhovnog suda iz 2012. kojom je manastiru Visoki Dečani SPC priznato vlasništvo nad približno 24 hektara zemlje u okolini manastira. Nije bilo napretka tokom godine, uprkos ponovljenim apelima SPC i međunarodne zajednice Kosovskoj katastarskoj agenciji i, šire, vladi, da registruju vlasništvo SPC nad zemljištem. Ustavni sud je 2021. godine naveo da su sve državne institucije obavezne da sprovode njegove odluke i to pitanje uputio državnom tužiocu. Na kraju godine, tužilac nije pokrenuo krivični postupak protiv službenih lica odgovornih za odbijanje izvršenja odluke“.
Ambasador SAD-a Džefri Hovenijer je i prošlog maja podsetio na godišnjicu donošenja ove odluke.
„Ambasador se u maju pridružio šefovima diplomatskih misija Francuske, Nemačke, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva u izjavama koje podržavaju sprovođenje odluke Ustavnog suda o zemljišnom sporu Visoki Dečani i napomenuo da, uprkos zakonitoj odluci i naknadnim peticijama, sudska odluka još nije bila sprovedena. Ambasada je u oktobru, u izjavi za medije, ponovila poziv vladi da sprovede sudsku odluku“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se, istovremeno sa neizvršavanjem odluke Ustavnog suda, sa druge strane podseća i na to da kosovski zvaničnici javno komentarišu odluku ovog tela.
„Tokom intervjua za javnu televiziju u februaru, kosovski premijer Aljbin Kurti je izjavio da je ‘odluka Ustavnog suda Kosova da primora lokalne vlasti Dečana da vrate 24 hektara zemlje i šuma manastiru Dečani zasnovana je na diskriminatorskoj politici [..] vlade Srbije od 1997′. U aprilu su mediji izvestili da je ministar kulture, omladine i sporta Hajrula Čeku rekao da „u principu, kada postoji odluka Ustavnog suda, ona treba da se sprovede, ali nikada ništa ne treba da uzimamo zdravo za gotovo. Potrebno nam je kritičko razmišljanje da analiziramo šta je … u odluci’. U junu je gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj ponovo javno potvrdio da ne namerava da izvrši odluku suda. U odgovoru na Ramosajevu izjavu, grupa organizacija civilnog društva sa Kosova i iz Srbije pozvala je na potvrđivanje svih odluka Ustavnog suda“.
SPC je u više navrata kritikovala primedbe visokih vladinih zvaničnika, uključujući kosovsku predsednicu Vjosu Osmani, uz Kurtija, koji osporavaju osnovanost odluke Ustavnog suda, navodi se takođe.
U izjavi za javnost u februaru, SPC je rekla da je vladin komentar na konačnu sudsku presudu „politički neodgovoran i opasan jer direktno cilja na manastir Visoki Dečani, njegovu monašku zajednicu i kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska“.
Podsetili su i na to da je manastir Visoki Dečani saopštio 10. oktobra da „ometanje sudske presude od strane političara predstavlja kršenje nezavisnog sudstva“.
U julskom saopštenju za javnost, panevropska federacija organizacija civilnog društva za kulturno nasleđe, Evropa Nostra, citirala je primedbe ministra životne sredine i prostornog planiranja i infrastrukture Ljiburna Aljiua, kao i ministra kulture, omladine i sporta Čekua, zbog toga što je manastir uvršten na listu sedam najugroženijih lokacija u Evropi 2021. godine, ali je ponovo potvrdila valjanost uvrštenja manastira.
Sada registruju da Evropa Nostra nije uključila manastir Visoki Dečani na svoju listu sedam najugroženijih za 2022, te da su trupe NATO nastavile su da obezbeđuju manastir Visoki Dečani.
SPC bez komunikacije sa vlastima, specijalne zaštićene zone, tužba oko hrama…
Konstatuju i da se nastavilo sa obustavom zvanične komunikacije SPC sa kosovskom vladom tokom cele godine, što je za posledicu imalo da se Savet za implementaciju i praćenje (Zakona o specijalnim zonama, prim.red.) nije sastajao tokom čitave godine.
„SPC je obustavila zvaničnu komunikaciju sa vladom 2021. godine, pozivajući se na nesprovođenje odluke Ustavnog suda manastira Visoki Dečani od strane Vlade 2020. i aranžmana iz 2020. između Saveta i opštinskih vlasti Dečana o putevima Specijalne zaštićene zone u Dečanima uz posredovanje Italije. Aranžman je uključivao razvoj obilaznog puta izvan granica SZZ koji bi povezivao Dečane sa Crnom Gorom, i posebnog lokalnog puta u okviru SZZ. Lokalne vlasti su nastavile sa dodatnim radovima na izgradnji puteva van SZZ, za koje SPC kaže da su pokušaj da se stvori situacija u kojoj bi lokalne vlasti mogle naknadno da ojačaju svoju opravdanost za izgradnju u okviru SZZ“.
Podseća se da je imovina SPC, u odnosu na imovinu ostalih verskih grupa čiju imovinu zakon ne štiti kao versku imovinu, već kao privatno vlasništvo, izuzetak upravo zbog Zakona o posebnim zaštitnim zonama (SZZ), koji „priznaje i štiti integritet vlasništva nad imovinom SPC i upravljanje nad određenim područjima unutar SZZ“.
Tužba Univerziteta u Prištini protiv SPC ostala je u razmatranju u Osnovnom sudu u Prištini do kraja godine, podseća se na još jedan problem između Crkve i kosovskih vlasti.
Tužbom se traži poništenje odluke iz 1991. o davanju zemljišta SPC za koje Univerzitet navodi da se nalazi u univerzitetskom kampusu. Zahteva se i rušenje ovog nedovršenog, ali osveštanog hrama SPC Hrista Spasitelja.
Nasuprot tome, u junu je prištinska opština odobrila dozvolu za centralnu džamiju u centru grada koju finansira turska vlada. Zahtev za dobijanje dozvole bio je na čekanju od početka izgradnje 2012. Deo građana se ipak i dalje protivi izgradnji džamije, navodeći kao zabrinutost izvor finansiranja i neslaganje sa dizajnom u otomanskom stilu, a ne tradicionalnom arhitekturom kosovske džamije. Takođe, lokalni imami navode da postojeće džamije u centru grada zadovoljavaju potrebe njihovih vernika i da nema potražnje za tako velikom džamijom u Prištini.
Planira se izgradnja i jevrejske sinagoge, za koju su prištinske vlasti dale dozvolu još 2016. godine. Međutim, prema izveštaju, „jevrejske grupe još uvek se nisu odlučile za odgovarajuću lokaciju“. I Jevrejska zajednica u Prizrenu saopštila je da je „dobila odobrenje i finansijsku podršku od vlade za početak renoviranja zgrade posvećene Jevrejskom kulturnom centru/sinagogi u Prizrenu“, dok je vlada započela radove na renoviranju u novembru.
U istom izveštaju se registruju i drugi sporovi oko restitucije imovine u kojima je uključen Univerzitet u Prištini. Potonji je naveo dva slučaja „zaplene imovine Tarikata u Prizrenu 1946. i 1996. godine od strane bivše jugoslovenske vlade“. Registrovan je i problem Bektaši verska zajednica iz Đakovice u vezi sa svojom uništenom tekijom.
Još uvek bez ažuriranog Zakona o verskim slobodama
Kada su u pitanju kosovske vlasti, jedno od ključnih pitanja koje izveštaj detektuje i detlajnije razmatra je to što kosovska vlada nije tokom prošle godine dostavila Skupštini predložene izmene i dopune zakona o verskim slobodama. Njima bi se verskim grupama omogućilo da steknu pravni status, obavljaju poslove, stiču nepokretnu i ličnu imovinu na svoje ime, otvaraju bankovne račune i uvoze uz poreske olakšice.
Kosovska vlada je odobrene amandmane skupštini poslala još 2020. godine, kada su tadašnji vanredni opšti izbori naredne – 2021., praktično resetovali proces, zahtevajući od novoizabrane vlade da ponovo podnese amandmane Skupštini.
Vlada je, potom, u decembru održala otvorenu raspravu o amandmanima i drugim pitanjima koja se tiču verskih zajednica. Na toj raspravi su učestvovali predstavnici muslimanske zajednice, SPC, Katoličke crkve, ali i drugih verskih zajednica.
U nedostatku donošenja zakona, kako se navodi u izveštaju, sve verske zajednice su rekle da su nastavile da vode bankovne račune registrovane na pojedince umesto na zajednice.
„Ambasador i drugi zvaničnici ambasade razgovarali su i zalagali se kod vladinih zvaničnika, uključujući predsednicu Osmani, premijera Kurtija i zamenika premijera Besnika Bisljimija, predsednika Skupštine Gljauka Konjufcu i lidere političkih partija za donošenje amandmana na zakon o verskim slobodama koji bi omogućili verskim grupama da steknu pravni status. Oni su takođe pozvali vladine zvaničnike da poštuju versku slobodu i pluralizam i povećaju svoju komunikaciju sa verskim grupama. Ambasador i drugi zvaničnici ambasade pozvali su zvaničnike centralne vlade i lokalnih rukovodstava, uključujući premijera Kurtija i ministra životne sredine i prostornog planiranja i infrastrukture Aljiua, da poštuju zakon o Specijalnim zaštićenim zonama, posebno u slučaju puta u blizini manastira Visoki Dečani. Ambasador, gostujući visoki zvaničnik Stejt departmenta, i zvaničnici ambasade, zalagali su se na svim nivoima vlasti za sprovođenje odluke Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se nalaže upis vlasništva nad zemljištem manastiru Visoki Dečani, pozivajući vladu i pravosuđe da pozovu zvaničnike na odgovornost koji su odgovorni za neizvršenje presude“, navodi se u izveštaju.
Zvaničnici ambasade sastali su se sa svim većim verskim zajednicama i nekoliko organizacija civilnog društva i razgovarali o izmenama i dopunama ovog zakona o verskim slobodama.
Takođe su razgovarali i o društvenim pitanjima od zajedničkog interesa, i uopšte, pitanjima verskih sloboda i odnosima vlasti prema verskim zajednicama. Bilo je i više verskih skupova i projekata u organizaciji ambasade SAD-a tokom protekle godine.
Američki ambasador je i u decembru izneo primedbe na otvorenoj raspravi o izmenama i dopunama zakona o verskim slobodama, koju je organizovala kosovska vlada, pozivajući i vladu i verske lidere da obezbede jednaku zaštitu i slobodno izražavanje veroispovesti za sve.
U izveštaju se, u osvrtu na ovaj zakon konstatuje nekoliko tačaka, među kojima i:
Zakon obezbeđuje zaštitne mere za lokacije od verskog i kulturnog značaja i zabranjuje ili ograničava aktivnosti u blizini koje mogu da naškode okolnom istorijskom, kulturnom ili prirodnom okruženju. Prema ovom zakonu, Savet za implementaciju i praćenje (IMC) je odgovoran za arbitražu u sporovima između vlade i SPC u vezi sa Specijalnim zaštitnim zonama i drugim pitanjima u vezi sa zaštitom verskog i kulturnog nasleđa SPC.
Savet je inače posebno telo koje potiče još iz Sveobuhvatnog predloga za rešavanje statusa Kosova iz 2007. godine (poznato i kao Ahtisarijev plan) i osnovano je zakonom. Članovi Saveta uključuju Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture (kopredsedavajući); Specijalni predstavnik Evropske unije (kopredsedavajući); Ministarstvo kulture, omladine i sporta; SPC; i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Registruje se da je i OEBS je nastavio da prati primenu zakona o zaštiti Specijalnih zaštićenih zona oko srpskih pravoslavnih verskih objekata i objekata kulturne baštine. Konstatuje se i to da Policijska jedinica za obezbeđenje objekata verskog i kulturnog nasleđa nastavlja da pruža 24-časovno obezbeđenje ovih zona širom Kosova.
Ono što je sa druge strane kamen spoticanja, prema ovom zakonu, javne obrazovne ustanove su „dužne da se uzdrže od podučavanja veroispovesti ili drugih aktivnosti koje propagiraju određenu religiju“.
„Ovaj zakon je neprimenljiv u školama koje rade u okviru paralelnih struktura koje vodi srpska vlada, nad kojima vlada Kosova nema kontrolu“, konstatuje se u izveštaju.
„Većina Srba i nekoliko Bošnjaka, Goranaca, Hrvata i Romi nastavili su da pohađaju javne škole na srpskom jeziku koje vode i finansiraju paralelne strukture srpske vlade. Škole su nudile versku nastavu, a srpska vlada plaća veroučitelje pri SPC. Učenicima je bilo dozvoljeno da odustanu od ovih časova“.
Da se pojača dijalog SPC i kosovskih vlasti
Američki ambasador i drugi zvaničnici ambasade pozvali su takođe i na pojačan dijalog između albanskih članova vlade i SPC.
Oni su ovu poruku preneli i na privatnim sastancima i u javnim izjavama, pozivajući na saradnju između lokalnih samouprava i SPC po pitanjima kao što su vlasništvo nad imovinom, ljudska prava, verske slobode i bezbednost, otkriva se u izveštaju.
Službenici ambasade pomogli su u rešavanju drugih sporova između SPC i kosovske vlade, kao što je rezidentni status sveštenstva i poreska pitanja.
„Ambasada je često objavljivala poruke u štampi i na društvenim mrežama u znak podrške verskim slobodama. Na primer, ambasador je na Tviteru istakao sastanke koje je imao u februaru, martu i avgustu sa čelnicima SPC u manastirima Gračanica i Visoki Dečani i posetu Velikoj džamiji u Prištini koju je u julu imao, gde se sastao sa čelnicima Islamske zajednice Kosova povodom obeležavanja Islamske Nove godine. U svim posetama i odgovarajućim objavama na društvenim mrežama, ambasador je ponovo potvrdio podršku multietničkom Kosovu koje poštuje različito versko i kulturno nasleđe i obezbeđuje versku slobodu. Ambasador se u oktobru sastao sa Patrijarhom SPC Porfirijem nakon njegove ceremonije ustoličenja u Peći, kako bi čestitao Patrijarhu i razgovarao o zabrinutostima SPC“.
Incidenti
U izveštaju Stejt departmenta registrovani su izveštaji SPC o incidentima usmerenim protiv njene imovine i vernika.
Tako se podseća na kamenovanje crkve u Vitomirici kod Peći na Badnje veče. Potom je za doček pravoslavne nove godine 13. januara, SPC saopštila da su nepoznate osobe postavile žutu traku uz natpise „Zaustavite radove“ i „Radovi moraju biti hitno obustavljeni“ na gradilištu crkve, koja je bila u izgradnji od 2021.
Zabeležena je i serija provala i krađa u crkvama i objektima SPC. U februaru su nepoznata lica provalila u crkvu u Kamenici i ukrala novac. U istom mesecu su vandali polomili stakla na svim prozorima i ulaznim vratima u crkvi u Uroševcu. Serija provala u crkvama dogodila se početkom godine i u Zubinom Potoku.
Podseća se na to da je Kosovska policija 2. juna prošle godine sprečila sveštenstvo SPC da odsluži liturgiju povodom Vaznesenja u nedovršenom hramu Hrista Spasa u Prištini, za koji se konstratuje kao „sporan“.
SPC je saopštila da je policija sprečila sveštenstvo, u pratnji grupe vernika, da otključaju vrata crkve. Mediji su preneli da je policija prištinskom parohu rekla da nema dozvolu za okupljanje unutar crkve.
„SPC je ostala pri stavu da zakon ne zahteva nikakvu dozvolu i saopštila da policija nije odgovorila na zahtev SPC da obezbedi pravni osnov za sprečavanje pristupa SPC crkvi“, navodi se u izveštaju i podseća na izjavu Eparhije:
„Svojim otvoreno diskriminatorskim odnosom prema SPC na Kosovu, kosovske institucije neprestano šalju poruku da naš narod ne može slobodno da živi i da osnovna verska i ljudska prava ne važe za pravoslavne Srbe“.
U izveštaju se takođe navodi i odgovor iz Kosovske policije da ona prethodno nije dobila obaveštenje o planiranim verskim aktivnostima.
Takođe u junu je registrovana i pritužba SPC da je policija odbila zahtev grupi pravoslavnih vernika za obezbeđivanjem policijske pratnje za posetu porušenoj crkvi u Mušutištu kod Suve Reke.
Vernici su pratnju tražili zbog ranijih incidenata
Kosovska policija je zahtev odbila uz obrazloženje „neartikulisanih administrativnih razloga“. Hodočasnici su naknadno otkazali svoju posetu.
SPC je saopštila da je u septembru u Peći jedan pojedinac zaustavio autobus iz Srbije koji je prevozio vernike, među kojima su bila i deca. Osim što je vikao na vernike, ovaj je čovek postavio kosovsku zastavu na šoferšajbnu autobusa i fotografisao autobus.
SPC je slučaj prijavila policiji i zatražila policijsku pratnju, ali je taj zahtev odbijen.
Kosovska vlada u decembru nije odobrila ulazak patrijarha SPC Porfirija na Kosovo.
„Zvaničnici SPC i vlade izvestili su da su kosovske vlasti uslovile Patrijarhovu posetu od 26. do 28. decembra patrijarhovim javnim osuđivanjem onoga što su te vlasti naveli da je podrška nekih članova SPC ‘zločinačkim grupama’ koje održavaju blokade puteva na severu Kosova. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore saopštilo je da Patrijarhov zahtev za posetu nije ‘odbijen’, već da je uslovljen distanciranjem SPC od tih akcija i nasilja. SPC je 25. decembra objavila saopštenje u kojem je to što patrijarhu nije odobren (ulazak)’ozbiljnim kršenjem verskih prava i sloboda’.“
Registrovane su i kontinuirane pritužbe Srpske Pravoslavne Crkve i Srba sa Kosova da u mnogim većinski albanskim opštinama, lokalne vlasti nisu obezbedile adekvatno održavanje pravoslavnih groblja, policija nije obezbedila dovoljno obezbeđenja, dozvoljavajući povremene akte vandalizma.
U oktobru su mediji izvestili o vandalskom napadu na dva nadgrobna spomenika na groblju SPC u Klokotu, da bi krajem godine, istraga bila još uvek u toku.
Međutim, OEBS je, pozivajući se na poboljšanje održavanja groblja od strane pojedinih opštinskih vlasti, izvestio da su odnosi između verskih zajednica i opština ponovo poboljšani, konstatuje takođe Stejt Department.
„OEBS je nastavio da se zalaže za uključivanje predstavnika svih glavnih verskih zajednica u opštinske savete za bezbednost zajednica koji se sastaju da razgovaraju o bezbednosnim pitanjima“, dodaje se.
U izveštaju se registruju napadi i na druge verske objekte – poput napada na džamiju u Podujevu u julu, kada je imam već ranije policiji prijavljivao pretnje od strane počinioca, povezivajući jednog od njih sa organizacijom ISIS i kada su uhapšene tri osobe i to za pokušaj ubistva. Lista se serija osuda ovog napada, ali i konstatuje da je do kraja 202. istraga još uvek bila u toku. I jevrejska zajednica prijavljivala je svoju zabrinutost zbog antisemitskog jezika koji se plasira kroz društvene medije, ali nisu citirali specifične primere.
Takođe je prijavljeno više slučajeva pritužbi Islamske zajednice Kosova na diskriminaciju i uskraćivanje verskih sloboda, posebno kod restriktivne odluke kosovskih vlasti da se ne sme nositi hidžab u školi, te više primera pritisaka i incidenata usmerenim ka onim koji nose hidžab u školi ili na radnim mestima.
U izveštaju je primećeno i da je i sam OEBS 15. februara uputio zabrinutost nakon serija provala u pravoslavne objekte izrazio zabrinutost na društvenim medijima da su verski objekti i „dalje meta“ u incidentima krađe i oštećenje imovine.
Prema statistici iz Kosovske policije koja je iskorišćena u izveštaju između januara i septembra prijavljena su 64 incidenta, što se poredi sa većim brojem od 87 incidenata za godinu ranije – 2021.
Incidenti su bili usmereni ka 42 muslimanska objekta, 21 objekat SPC i jedan rimokatolički. Policija je većinu incidenata klasifikovala kao krađu ili pokušaj krađe, dok ostale pretnje kao uništavanje ili oštećenje javne imovine, groblja ili preminulih.
Urađena je i uporedna statistika sa izveštajem OEBS-a o Zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu, u kojem se navodi da je OEBS ispitao incidente poput krađa, vandalizama, nereda i skrnavljenja na mestima verskog i kulturnog nasleđa između 2014. i 2020. godine, citirajući da je kao jedan od značajnih uzroka za napad na verske objekte „izgleda“ – „finansijska dobit“.
„Od ukupno 247 incidenata tokom sedmogodišnjeg perioda, 193 su se desila u bogomoljama, dok se 45 dogodilo na grobljima. Od ukupno 112 slučajeva krađe, 63 (56 odsto) su se desila u džamijama i 42 (38 odsto) u bogomoljama SPC. S druge strane, od preostalih 135 incidenata, 77 (57 odsto) se dogodilo na lokacijama SPC, 32 (24 odsto) nu islamskim objektima, a 12 (9 odsto) je bilo usmereno na katoličke lokacije. U izveštaju se navodi porast incidenata tokom izveštajnog perioda, prvenstveno zbog porasta krađa od 2017. i povećane svesti javnosti o potrebi da se takvi incidenti prijave policiji. Prema OEBS-u, izgleda da je finansijska dobit bila značajan motivacioni faktor u krivičnim delima protiv verskih objekata“.
Sa druge strane, SPC smatra da su među incidentima u kojima je na udaru bila crkvena imovina, oni koji su verski i etnički motivisani.
Ipak, u izveštaju se konstatuje i sledeće:
„Pošto su religija i etnička pripadnost često usko povezane, ponekad je bilo teško kategorisati incidente isključivo zasnovane na verskom identitetu. SPC je u saopštenju za štampu navela da su mnogi incidenti ‘rezultat antisrpske retorike u političkim krugovima koji podstiču nasilje i etničku netrpeljivost’.“
SPC je izrazila zabrinutost i time što su visoki zvaničnici kosovske vlade, uključujući i ministra kulture, omladine i sporta Čekua, nazivali SPC ili „Pravoslavna crkva“ ili „Crkva“ umesto njenim punim imenom.SPC je saopštila da takve izjave vladinih zvaničnika smatra negiranjem identiteta SPC i pokušajem „kosovarizacije“ SPC.
Srazmer religija
Stejt Department procenjuje da na Kosovu živi oko dva miliona ljudi (prema popisu iz 2011. godine, na Kosovu je registrovano 1,739,825 stanovnika bez srpskog stanovništva, posebno na Kosovu, prim.red.). Od ovog broja 95,6 posto su muslimani, 2,2 posto rimokatolici i 1,4 posto Srbi pravoslavci. Protestanti, Jevreji i druge konfesije ili oni koji se ne izjašnjavaju prema veroispovestima zajedno čine manje od 1 odsto.
Ipak, koriste podatke i svetska religijska baza podataka Bostonskog univerziteta za 2020., prema kojoj se procenjuje da je 93 odsto muslimanskog stanovništva, a 6 odsto hrišćana, dok je 1 odsto ateista ili agnostika, ili onih koji pripadaju drugim religijama.
„Prema SPC i međunarodnim posmatračima, nedostatak finansijske podrške popisu i njegov bojkot od strane većine Srba doveli su do značajnog potcenjivanja etničkih manjina svih verskih zajednica, uključujući pripadnike SPC, tarikat muslimane (derviše) i protestante.
Za Kosovo se podseća to da nije potpisnica Međunarodne povelje o građanskim i političkim pravima, ali i da kosovski ustav kaže da su:
„Ljudska prava i osnovne slobode navedene u Povelji i njegovim protokolima ‘garantovane ovim Ustavom, direktno primenljive u Republici Kosovo, a u slučaju sukoba imaju prednost u odnosu na odredbe zakona i drugih akata javnih institucija.”
