Prema najavama iz evropskih izvora, ključne teme razgovora na nivou glavnih pregovarača su formiranje Zajednice srpskih opština, primena deklaracije o nestalim osobama, implementacija dogovora iz Ohrida i situacija na severu Kosova nakon nedavnih lokalnih izbora.
Za Beograd, najvažnija tema sastanka je formiranje Zajednice srpskih opština, na osnovu sporazuma postignutih 2013. i 2015. godine.
Visoki evropski zvaničnik je uoči sastanka ocenio da su razgovori o ZSO od suštinskog značaja za nastavak dijaloga.
„Ovaj proces je egzistencijalno pitanje za dijalog, jer bez dogovora o statutu i formiranja Zajednice srpskih opština neće biti sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“, naglasio je zvaničnik.
Ocenio je da je potrebno prevazići ogromne razlike između Beograda i Prištine o Zajednici srpskih opština kroz pregovore koji će biti zasnovani „na prethodnim dogovorima iz dijaloga, relevantnim dokumentima i biti inspirisani postojećim primerima iz evropske prakse“.
Evropski izvori najavljuju da će razgovarati i o „rasporedu“ implementacije dogovora iz Brisela i Ohrida, na osnovu dokumenta koji je o tome pripremila EU.
Ovaj dokument precizira redosled koraka u implementaciji, držeći se prinicpa da „svaka strana mora nešto da uradi da bi dobila nešto zauzvrat“, navode izvori u Briselu.
Evropske diplomate ocenjuju da je ovakav redosled koraka neophodan da bi „u svakom trenutku bilo jasno da li obe strane poštuju svoje obaveze ili ne“.
Jedna od tema na stolu je i situacija na severu Kosova i Metohije nakon lokalnih izbora koje su bojkotovali pripadnici srpske zajednice.
Zvaničnici u Briselu upozoravaju na rizik od konfrontacije i mogućeg nasilja ako rešenje ne bude pronađeno do 28. maja, što je krajnji zakonski rok u kojem bi novi gradonačelnici trebalo da preuzmu dužnost.
„To bi bio veliki udarac za dijalog i postignute dogovore. EU je predložila više ideja, ali dve strane do sada nisu mogle da se slože o tome, pa će se razgovori nastaviti“, navodi se.
U Briselu najavljuju da će pregovarači razgovarati o primeni deklaracije o nestalim licima i „operacionalizaciji“ nekih konkretnih elemenata deklaracije, kao što je formiranje zajedničke komisije Beograda i Prištine za nestale, pod predsedavanjem EU.
