„Bitan je i stiker, i tablice, i naziv i da li će se ovako ili onako zvati. Moguće da to pravnici drugačije gledaju, mi kao porodice koje smo porodice kidnapovanih, ubijenih, prisilno nestalih, otetih, prisilno odvedeni kako god da se kaže – mi to ne umemo da razumemo“, rekla je Đikanović.
Budući da je pitanje nestalih vraćeno na agendu Briselskog dijaloga, ističe da nikad nije kasno za porodice koje još uvek tragaju za svojim nestalim srodnicima, da se oni pronađu, identifikuju i sahrane ukoliko se utvrdi da nisu živi. Iako je rešavanje sudbine nestalih aktuelizovano između Prištine i Beograda, uz posredovanje Evropske unije, indikativno je to što porodice nestalih niko nije kontaktirao.
„Nažalost, ni mi, a konsutovali smo i naše prijatelje iz Prištine sa kojima sarađujemo, ni oni nemaju nikakvu informaciju o čemu su se oni to dogovorili, da li postoji jedna stvar oko koje su se oni dogovorili da će krenuti u susret rešavanju toga“, kazala je Đikanović.
„Srbi se plaše da svedoče“
Iako postoji mogućnosti anonimne prijave kod ICMP-a, potencijalni svedoci se ne usuđuju da pošalju bitne podatke o nestalim i ako ih eventualno imaju, jer nije pronađen efikasan mehanizam njihove zaštite.
„Mislim da je samo strah u pitanju. Većina od njih još uvek ima porodice ili delove porodice koje žive ovde i na kraju i iskustvo nas na to upućuje iz vremena suđenja gospodinu Haradinaju, i prosto je to nešto što se urezalo u svest ljudi. Nemaju niko od njih, to znam od pouzdanih priča nekoliko članova naših udruženja koji su bili u početku raspoloženi i išli na te razgovore i kada su čuli kakve im garancije nude, zapravo kako im se ništa ne nudi osim da će biti samo N.N. lice s tim što takođe znamo da cure, ili povremeno cure informacije.“, rekla je Đikanovićeva i dodala da se to odnosi i na Srbe kao potencijalne svedoke iz straha što ne dobijaju garanciju za
sebe i svoju porodicu da će dobiti novi identitet, da će biti u nekoj trećoj zemlji ili slično.
„Za normalizaciju neophodno suočavanje sa prošlošću“
Komentarišiću stereotipe i negativne stavove prema drugim nacionalnim etničkim zajednicama, što se naročito primećuje kod mladih, Đikanović smatra da je ključno u normalizaciji odnosa suočavanje sa prošlošću.
„Mladi ljudi i Albanci i Srbi, moraju da znaju da su zločini činjeni, ne licitiram gde je bilo više, gde manje, ali su činjeni i sa prve i sa druge strane. Oni odrastaju i stasavaju u ljude koji znaju samo jednu istinu i tu istinu uče kroz udžbenike, sada govorim i o mladim ljudima u Srbiji i o mladim ljudima na Kosovu. Ako im ove naše generacije koje su, onako narodski da kažem, sve ovo zakuvale, ako taj teret ostavimo njima da ga oni rešavaju, ja mislim da ga nikad rešiti neće“, rekla je Gordana Đikanović gostujući u emisiji Slobodno srpski.
