Aleksić je u Leskovcu, gde je razgovarao sa građanima koji su potpisivali inicijativu Narodne stranke za raspisivanje referenduma, ocenio da vlast opstruiše inicijativu za referendum, ali da će, kada bude skupljeno potrebnih 100.000 potpisa, Narodna stranka odneti potpise u skupštinu.
“Ili će nam dati da overimo potpise ili će građani morati da se bore za to na ulici ili gde god bude trebalo. Ovo je samo jedan od načina na koji se danas krčmi državni i nacionalni interes Srbije pod upravom Vučića. Kao što to radi sa predajom Kosova i Metohije, tako predaje i druge delove zemlje”, rekao je Aleksić.
On je naveo da Kinezi na istoku Srbije “bez ikakve kontrole otvaraju rudnike i ugrožavaju živote građana koji žive tamo”.
“Tako imaju nameru da ’reše’ i jadarski region. U ’zelenoj agendi’ EU Jadar je predviđen za zonu žrtvovanja, kako bi se tamo kopao litijum, a zapadnjaci pravili automobile na baterije. Bolje je da mi pravimo te automobile, a litijum da uvozimo sa strane. Zašto da trajno uništavamo nešto naše”, upitao je Aleksić.
Rekao je da Srbija uvozi mleko i da je broj krava spao na svega 200.000, iz Albanije uvozi krastavac i paradajz, iz Rusije crni luk i šargarepu, a krompir iz Francuske.
“A mi smo zemlja koja ima tri puta više obradivih površina od Holandije koja zarađuje između 80 i 100 milijardi evra godišnje prihoda sa milion i po hektara, a mi sa 4,5 miliona hektara obradivog zemljišta tek između pet i šest milijardi”, naveo je Aleksić.
Aleksić je istakao da u Srbiji milion i po ljudi živi od poljoprivrede i “prepušteni su da se sami bore na tržištu”, dok poljoprivrednici u razvijenim državama dobijaju velike subvencije.
“Narodna stranka predlaže konkretne mere za razvoj poljoprivrede. Budžet za poljoprivredu mora da bude 10 odsto od ukupnog državnog budžeta, jer ako poljoprivreda učestvuje sa 10 odsto u stvaranju BDP-a, toliko bi trebalo i da dobije”, rekao je Aleksić.
Ocenio je da bi poljoprivrednicima trebalo dati najmanje milijardu evra za podsticaje i subvencije i da se taj novac usmeri na mala porodična gazdinstva, jer 400.000 gazdinstava čine posedi do pet hektara.
