Početkom prošle godine izbila je afera kada se otkrilo da su kosovske vlasti zajedno sa rukovodstvom UN i UNDP svečano najavile radove na restauraciji kuće Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice, a koju su preko projekta imale u planu da pretvore u muzej nekadašnjeg albanskog ministra unutrašnjih poslova iz Drugog svetskog rata.
Nakon što je deo javnosti skrenuo pažnju na biografiju Deve, a takođe i pojedini međunarodni zvaničnici poput nemačkog ambasadora u Prištini, koji je saopštio da je reč o nacističkom kolaboracionisti – projekat je obustavljen, uz pravdanje iz UNDP da oni nisu znali o kome se radi. Sa druge strane, Priština je dala alternativu – da kuća ne mora po svaku cenu da nosi njegovo ime, stavivši akcenat na arhitektonsku vrednost.
Nemački ambasador Jern Rode, koji je isticao da se istina o holokaustu ne može izvrtati, podsetio je na dobre prakse iz posleratne Nemačke otvaranja kulturnih ustanova uz jasno ograđivanje od ratnih zločina. On je potom dospeo na udar kritika porodice Džafera Deve, kao i dela javnosti i pojedinih medija, uključujući pojedinih predstavnika kosovske vlasti. Upravo ga je Valjdet Deva početkom ove godine tužio zbog, kako je naveo, „teške klevete nad likom Džafera Deve“.
Ovaj projekat nedavno je ponovo dospeo u žižu javnosti, kada se, prema pisanju kosovskih medija, našao i na nedavno izglasanom budžetu kosovske vlade za 2023. godinu.
Valjdet Deva danas je, kako je na svom Fejsbuku izvestio, posetio Skupštinu, gde je podneo zahtev predsedniku, Gljauku Konjufci, kao i poslanicima ovog tela, za povraćaj imovine porodici.
„U ovom pismu tražim da se imovina Džafera (Xhafer) Ibrahima Deve, kao i Ćazima (Qazim) Ibrahima Deve, oduzeta od strane Suda okupacione Srbije, a koja se sada bez ikakvog razloga koristi kao javna svojina, vrati potomcima i rođacima Džafera i Ćazima Deve“, poručio je Valjdet.
Tvrdi da je uz pismo priložio i kompletnu dokumentaciju, kao što su zapisnici sudskog postupka protiv Džafera i Ćazima Deve, kao i rešenja o oduzimanju imovine, u kojima su oni, „proglašeni neprijateljima Srbije, Jugoslavije i komunističkog režima“.
Zatražio je od kosovskog parlamenta da „bez gubljenja vremena“ ispita zahtev koji je, kako tvrdi, od velikog značaja za potomke Džafera i Ćazima, ali i za „sve građane Kosova i ceo albanski narod“.
Valjdet Deva je ujedno objavio tekst pisma u kojem se, osim predstavnicima parlamenta, obraća i kabinetu kosovske vlade.
