Posle vanrednih lokalnih izbora u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, koje su Srbi bojkotovali pre dva dana, lokalne vlasti u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću formiraće Albanci.
„Ovi izbori su imali veći broj neregularnosti. Pre svega pitanje je bilo pitanje bezbednosti i toga ko je obezbeđivao biračka mesta. Drugo, biračka mestu su bila u kontejnerima van sredina gde žive birači, što je problematično. Najveća udaljenost između biračkog mesta i mesta gde birački žive može da bude tri kilometra. Takođe, preporučeno je da ne sme da bude više od 750 birača po biračkom mestu, a bilo je i po 2.000 upisanih“, rekla je Radosavljević.
Radosavljević je rekla da izlaznost od 3,5 odsto, odnosno oko 1.500 ljudi, ima potencijal da izazove krizu, „u moru kriza na Severu Kosova“.
„U duhu pregovora u Briselu, izbori su odloženi za april a međunarodni predstavnici su javno pozivali predstavnike Srpske liste da izađu na izbore a oni su se oglušili o te pozive zbog, kako su naveli, neispunjavanja njihovih uslova. Izgleda da su svi očekivali da će doći do promene stava Srpske liste“, ocenila je ona.
Prema Zakonu o lokalnim administracijama, postoji mogućnost da građani traže smenu gradonačelnika četiri opštine. Radosavljević je rekla da su, prema zakonu, potrebni potpisi 20 odsto birača u nekoj od opština kako bi se raspisao referendum na kojem gradonačelnik može biti smenjen.
„Ono što može da se desi je da ćemo imati izbore za izborima dok se ne omoguće adekvatni uslovi za učešće srpskih predstavnika na izborima za gradonačelnike i predstavnike opština“, dodala je ona.
Srbi su 5. novembra prošle godine napustili kosovske institucije, čime je lokalno srpsko stanovništvo ostalo bez policajaca, sudija i lokalne vlasti. Radosavljević je rekla da 5. novembra niko nije bio svestan koliko je ta odluka velika i koliko će promeniti stanje na terenu.
„Na desetogodišnjicu Briselskog sporazuma imamo realnost na terenu da nemamo funkcionalne institucije. Ceo progres koji je napravljen za deset godina je nestao kao posledica frustracije lokalnog stanovništva i političkih predstavnika zbog odluka iz Prištine“, istakla je ona.
Radosavljević je navela da ne očekuje povratak Srba u institucije u skorije vreme, bar dok ne bude napretka u formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
Dodala je da će, ukoliko Srbi odluče da se vrate u institucije, biti posebno teško reintegrisati ljude koji su izašli iz policije i sudstva.
„Tu će biti neophodna kreativna rešenja sa kosovske strane da ovako nešto omoguće jer je nemoguće naći dovoljno ljudi koji će da zamene one koji su napustili svoje pozicije, pogotovo više pozicije“, ocenila je ona.
Na pitanje šta je sa Srbima južno od Ibra, koji takođe traže formiranje ZSO ali nisu napustili kosovske institucije, Radosavljević je odgovorila da je situacija drugačija na tom području.
Ona je ocenila da građanima na severu i na jugu ZSO nije prioritet sama po sebi, već bezbednost a da ZSO predstavlja korak ka izgradnji poverenja između srpskog stanovništva i prištinskih institucija.
Radosavljević je istakla da su zdravstvo i prosveta u središtu ZSO i da bi ono trebalo da ih adresira.
„Ono što će građanima biti zadovoljavajuće je da se održi kontinuitet i kvalitet usluga koje imaju“, zaključila je ona.
