Pregovore su vodili tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Sporazum kojim je počela normalizacija odnosa sa Kosovom, koje Srbija ne priznaje, ima 15 paragrafa, od kojih se prvih šest odnosi na osnivanje, delokrug i funkcije planirane ZSO, a naredna tri na policiju i bezbednost, navodeći jednu policijsku snagu za celo Kosovo, uključujući severno Kosovo, nazvanu „Policija Republike Kosovo“.
Paragraf 11 predviđa da se opštinski izbori održavaju na celom Kosovu prema zakonu Kosova.
Paragraf 12 predviđa izradu plana implementacije i precizira datum do kada će plan biti zaključen.
Paragraf 13 obavezuje se na intenziviranje pregovora o energetici i telekomunikacijama.
Prema paragrafu 14 dogovoreno je da „nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“.
Paragraf 15 predviđa uspostavljanje komiteta za implementaciju, uz pomoć EU.
Briselski sporazum sadrži i dokument saglasan o integraciji opština sa srpskom većinom na severu Kosova u pravni sistem Kosova, uz dve garancije:
„Sva sudska pitanja su po zakonu Kosova, ali kosovski Srbi moraju biti većina određenih sudskih veća. Veće (Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici) mora da zaseda u Severnoj Mitrovici“.
„Sav rad policije treba da obavlja Policija Kosova, ali regionalni komandant policije u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom mora biti kosovski Srbin izabran sa liste koju dostavljaju opštine kosovskih Srba“.
Posle rata na Kosovu i bombardovanja SRJ 1999, Kumanovskim sporazumom Kosovo je stavljeno pod upravu UN u skladu sa Rezolucijom 1244. Nakon toga, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo stotinak država članica UN, ali je takođe, posle diplomatskih aktivnosti srpskih zvaničnika određen broj država povukao svoje priznanje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na godišnjoj konferenciji za novinare početkom januara da trenutno 106 država ne priznaje Kosovo, priznaju ga 84, a tri države „nisu načisto“. Kosovske vlasti, pak, tvrde da Kosovo priznaje 115 država.
Srpske vlasti, takođe, navode da je u poslednjih 15 godina 27 zemalja donelo odluku o povlačenju priznanja.
Dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, počeo je u martu 2011. godine. Prvi Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013, dok su dve godine kasnije Kosovo i Srbija potpisali sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.
U skladu sa prvim Briselskim sporazumom, Zajednica opština sa srpskom većinom bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, čiju jednu verziju je 2018. izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU na osnovu sporazuma iz 2015, ali on nikada nije predstavljen javnosti.
Ove godine su dve strane prihvatile nemačko-francuski predlog za normalizaciju odnosa i dogovorile Aneks implementacije. Srpska strana insistira da prvo mora da bude formirana ZSO, odnosno ispunjene odredbe iz Briselskog sporazuma, da bi se nastavilo sa daljom normalizacijom, dok to kosovska strana odbija, navodeći da formiranje ZSO nije u skladu sa Ustavom Kosova.
Naredna runda razgovora biće održana, kako je saznao N1, 2. maja, kada će biti reči o primeni dogovorenih sporazuma. Tada u Brisel putuju Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.
Mada su svi rokovi predviđeni Briselskim sporazumom istekli, ZSO i dalje nije ni na vidiku.
